Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

427

и што деда већ знају, претрпане су важне ствари, које се наговешћују, али се разлозима не расветљују нити утврђују. Где се у рукопису о стану говори, стр. 9.—16., није унето онолико материјала, колико се програмои тражн, те су тако изостављене важне стварн, као што је она о хигијени стана, иа о издавању стана лод кирију н т. д. Важне ствари изостављене, а унете ситнице, као што је она о чишћењу собе, где је речено још и то, да ђубре ваља прикупити на лимену лопатицу (као да баш лимена мора бити), и казано је и испричано, како се све то ради, а нигде да се истакне важност и разлог ноједнних момената у раду. Истаћи начело н разлог јесте овде прави задатак, а није описати начин рада тако једног обичног посла. Онде где се говори, шта ваља чинити, ако се у кући иађе гад какав : стенице ит.д., стр. 15., преноручени су рецепти за чишћење, а није истакнут најважнији, а то је чистота. Где у кући у свему одржавају ред и чистоту, тамо се не може накотити гада. Отуд је главно упутити децу на уредност и на чистоту, а не на друге које лекове од паразита. Онде где се о грејању стана говори, нити су изнети сви начин^, нити је расветљена економска, па ни хигијенска страна тога питања. Није мало прилика, да се у кући по неко разболи од угљене киселине и од моноксида угљениковог. Кад год се у кући пегла, увек она, која то ради, мора више или мање и да одболује. Важно би било, да се каже, за што је то тако ? и да ли би се могло зло отклонити. А у рукопису се о томе не говори. Онде где се у рукопису о оделу говори, стр. 21, несређено је написано и непрегледно. Економска страна није у томе ни истакнута, а она је најважнија. Нити је што речено о избору материје за одело; нити о начину кројења с економског гледишта; нити о чувању одела; нити о вађењу мрља. Онде где се говори о прању, о сапуну, о глачању н скробљењу рубља, нешто је просто преписано, нешто невешто изведено и лоше скомииловано из књиге: Кућарство од М. Нетровића, и Кисагз1уо ос1 К1оШ(1е СтеИШеуе. Што је за домаће газдинство с економног гледишта најважније, то се и не додирује у тим чланцима. Износе се начинн прања, а не казује се: За што ваља за прање лака вода, а не ваља тешка? Да ли ирање кошуља лежи у трљању, илн лежи у сапуњању и метању у цеђ? За што не ваља топити кошуље у врелој води? За што мрље на рубљу ваља очистити пре права, а не после? За што је економније и здравије прати кошуље код куће, него што је, кад се дају из куће да се перу? За што ваља пре прања поцедано окрпнти, него после? Све су то, као што се види, потребне ствари да се знају, да већ потребније не може бити. На стр. 32. поднетог рукописа казује се, како се куха сапун, па се ту износи и један рецепт. Али није то јединп начин, како се куха сапун. Тих начина има доста, па свако може бирати и узети како му је згодније. Није најважније и једино то, што о томе послу ваља знати. За домаће газдовање од највеће је важности знати, где се може у чему уштедети и сачувати.' За то ваља знати, на који се начин може у кући од отпадака екупити материјал за кухање сапуна, па да тако ни отпаци не иду у штету, и да се дође до јевтиног а доброг сапуна. Штедећи на једној страни, учи се човев да уштеди н на другој, те се тако ода свију страна помаже, да кућа економно не малакше и не посрне, него да напредује. И народ наш вели: „Зрло по зрно, ето логача". Мале уштеде н слабу кућу могу да лодигну, а где их нема, и