Просветни гласник

428

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

јаку могу да лоруие и упропасте. А која кућа економно добро стоји, у тој кући има и подета у раду, и воље за рад, те и напретка и. сваког добра. Од превелике је важностп знати, где се може што уштедети, и како ваља што радити, да се око каквог посла не дангуби. Ко расипа и рад и новац, растуриће и најбољу кућу. И ето о тој најважнијој ствари, о томе, како ће се нзбећи штета и дангуба? — што је опет штета, не спомиње се ни једном речју у поднетом рукопису. Онде где се говори ,о кухању казује се што је мање важно, и што ће свако и код куће научити. илн ће још н више наћи у сваком кухару. Ни.је важно, како ће се што кухати и за јело снремити, да јело буде што одабраније, него како ће се што кухати, да се не расипа, а да је храна здрава и ј ака. Ваља упутити п учити, како да се штеди, а да се не оскудева; и да се ужива, а да се не расипа. Сем оних мана што се односе на количину и распоред материјала, има погрешака и у самој садржини. Као што смо већ на једноме месту наговостили, поднети рукопис није писан са много студије, него је просто лоша компилација из поменутих књига од М. Петровића и К1оШ(1е СуеШнзеуе. А да је то тако, ево примера: Ако сгоји то, да две среће граби, ко рано рани, онда не може ваљатп. да се на прозоре у соби, у којој се спава, наместе што дебље завесе, и да се ти прозори не обрћу сунцу, да сунце не би упирало у очи ономе, који спава, као што каже М. Петровић у оној поменутој књизи, а које су речи преписане у поднетом рукопису на стр. 10. Нити то ваља са здравственог гледишта да се тако чини, нити са економног. Ко рано устаје, рано н леже, те опда живи иотнуно по природном пропису, а не прави од ноћи дан, а од дана ноћ. На сгр. 15. стоји: „Често се у кући поред најбоље домаћичине пажње залегу стенице и други гад". Излшпно је доказпвати, да је то сасвим иогрешно казано. Ни муха се не може задржати, где је најбоља пажња и чистота, а ие друго што. На стр. 20. каже се, да се „на провидну куглу од лампе меће доста непровидан штит, да би се светлост више концентрисала на сто". То тако не ваља, јер неједнака светлост у соби квари очи. Не гледа човек непрекидно преда се на сто, него диже очи и погледа и по соби, те она час јача час слабија светлост квари очи. Говорећи о глачању рубља, Суе1шсеуа наводи у својој оној већ поменутој књизи, да ваља уз друго што узети и два листа желатина, па у загради тумачи, да је желатин: нека врста финог кеља, мислећи, кад се помиње лист, онда да мора то бити салата, купус или бар кељ. И та је погрешка. тако преписана у поднетом рукопису, а на стр. 33. Желатин је туткало. На стр. 24. каже се: „Рубље треба искрнити било пре било после прања а пре глачања". Нити треба ту превелике спреме, нитн иревелвке мудрости, да се види, да то није тако. Тешко оној домаћици, која прегледа после прања, да ли је што поцепано. Што се пре прања могло искрпити, после прања нико не искрпн. Исто је тако погрешно и оно, где се говори о прању рубља, на се казује, да се пере прво чистије, па онда прљавнје рубље, а не води се рачуна о томе, какве је врсте које рубље. И са здравственог гледишта, и са економног н естетичног ваља разне врсте рубља оделито пратп.