Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВВТНОГА САВЕТА

429

На стр. 44. нејаено је нзнето, које су воде тешке, а које су лаке, или вао шт0 се там0 каже: тврде и меке. На стр. 47. сасвим је погрешно оно, што се говори о киселом млеку и о сиру. Ту се говори, кад ускисне млеко, да се може добити сир. И још се ту вели, да се сиршдте у млеко меће, да би оно ускисло, те се од киселог млека добива скоруп, сир и сурутка. И без велике науке, обично нам искуство казује, да све то није тако. Еисело млеко није оно што је сир. Тако нетачних и нејасно казаних мисли има још на више места у рукопису, али ми мислимо, у овоме случају да не морамо све исписивати. Доста је примери да се наведу. Ни у делима чисто научним не може се наћи у свему иотпуне оригиналности, а где да се нађе у онима, која су уиућена на туђа дела. Али и крај тога кад човек хоће што да пнше, вал,а добро да проучи оно, о чему МПС1И писати, и онда и да хоће не може преписивати туђе речи, јер ће му се своје наметати. Поднетп рукопис није плод штудије ни дубљег размишљања о ономе, о чему се тамо говори, него су многа и многа места просто преписана из већ до сада поменутих књига од М. Петровића и К. СуеЈшсете, а оно друго опет само према тим књигама лоше скомпиловано. Доше скомпиловано велимо за то, што писац поднетог рукописа, о ономе што говори, казује као нравило, а разлоге изоставља, који су разлози у оним књигама наведени. Писац изоставља дакле оно, што је баш најважније. Много бп простора и времена заузело, да ређамо све што је из поменутих дела иреписано, јер се то провлачи кроз сав рукоиис. Сем до сада побројаних мана поднети рукопис има погрешака н у језику и у стилу. Ево да наведемо од других само ове: дечије, човечији, спољни, растрешено, гушчије, рибају; па онда: кроз одела треба да се равна; кугла од угла метне се у воду, па се из н>е отаче вода; не ваља доиустити да се рубље сувише упрља, нити га одмах бацити и т. д. Да је све друго добро, оне би се погрешке могле лако нсправити. Да сведемо свој суд. Поднети рукопис: 1. није написан ни са мало топлине, како би после као уџбеник загрејао и придобно ученице за тај нредмет, него се све онако сухопарно ређа, као што је у кухарима. А то је за то тако, што писац није погодио, да је књизи овога садржаја главан задатак, да пробуди вољу за домаћим газдовањем; да расветли п образложи сваки посао; и да уиути, све што се чини, с разлогом и с размишљањем да се чини; 2. није општи део разрађен потпуно п свестрано, како би будуће домаћице стекле дубоко уверење, да од разумног вођења куће и домаће економије не зависи само срећа и напредак једне породице, него и читавог народа. Општи је тај део много претежнији и корисннји од оног носебног, а њему ппсац није поклонио никакве иажње; 3. и по грађи и по распореду изнете грађе овај рукошс слабији је н од Еућарства од М. Петровића, и од Кисагз^уа Ш. Оегшсеуе, из којих је дела овај рукопис нешто извод, а нешто ирост преппс. Већ само то па је довољно, да се поднети рукоиис не прими за награду н за тџбеник; 4. није израђен преглед, без којег не сме бити нн друга која, а камо ли школска књига. На основу свега тога не можемо препоручити поднети рукопис, да се откупи и употреби за уџбеник у III разр. девојачких школа.