Просветни гласник

30*

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

433

Према томе управитељи извештавају да ђаци, у главноме, уредно походе школу. Међутим ја у том погледу нисам задовољан, јер, кад од 40—50 ученика може по 5, 6 и 10 ученика да никако не додази у школу,. пди да додазе врло неуредно, ја то не могу одобрити, ни такво похођење школе рачунати као уредно. С тога сам о томе писао управитељима, а где год дођем по други пут, ту тражим доказа о томе, да они неуредне ђаке свуда доиста зову у школу, да одбори кажњавају родитеље неуреднпх ђака одмах у понетку, а да председницп одлуке о казнама извршују. Но ту имамо да се боримо са ведиким тешкоћама, као што ће се ниже видетн. Прекидања наставе било је у Чачку од 12 до 24 октобра због шарлаха и диФтерије (11 случајева на ђацима), и у Рашкој од 27 септембра до 4 октбора пр. год. због малих богиња, оспе (71 случај). Ово је друго било управо пуштаае ђака на одмор за бербу, што наставници иначе нису мислили да учине, па били на то принуђени, пошто потписани није тада био у Чачку, а декар среза жичког, коме је начедиик окр. рудничког телеграФСким путем наредио да иде у помоћ, није смео да напусти болницу у Краљеву. На оба места прошло је без смртних случајева. 3 Паставници. По шкодама у повереном ми окруту има данас свега 56 наставника, од којих су 42 у сеоским, а 14 у градским шкодама, а од ових 3 у Грађанској Школи у Краљеву. Од оволиког броја наставника ио сеоским школама, ја сам за време обилажења шкода у месецу септембру ове године једног јединог затекао на раду; сви остади или су „баш пустили ђаке на одмор", или су мало пре мога додаска пустили децу кућама, или је, најзад, иаступио одмор за бербу, према решењу школског одбора. Ако и примим све ове сдучајности, и све тешкоће око искупљања ђака у почетку школске године, и искрено нризнање некодицине наставника, да су у неколико растројени, очекујућн да ли ће бити премештени, опет се не могу одбранити од помие.1и, да се у месецу септембру није много радидо. Па тога ради сам свуда говорио о користи од рада и лично по наставнике, и но ђаке, и по мештане; јер се први радом разгаљују, деца се отржу од оног беспосличења за време ведиког одмора, а мештани увиђају да мора бити реда и не наводе се на довијања да децу из ништавних разлога задржавају код кућа и тако штете и њих, а поред тога и себе материјадно. Еад је наставницима законом ујемчено да не могу бити нремештени, осим по молби и због слабог успеха усдед нерада, онда немају разлога да се узнемиравају. А и они, који су молиди за нремештај, дакше ће ноднети ону неизвесност, кад приону на посао. Ако, даље, сваки наставник ради у својој школи савесно, онда ће престати оне жалбе доцније иремештених наставника, како ,су у новоме месту затекли ђаке с којима пређашњи наставник „није ништа радио од почетка школске године". Надајући се да ће наставници увидети умесиост мојих речи, ја сам прешао преко те непријатности. Само сам једног жаставника морао доставити г. Министру што није био на дужности у време мога доласка и због неуредности, које сам у школи нашао. Другом, старијем наставнику, опростио сам не} г редности на часну реч, да ће их одмах отклонити. Но како је допустио да му и о свом поновном додаску нађем неуредности, узео сам га на одговор, па ћу учинити с њиме што треба. Био сам прин Уђен, да још неколико наставника опоменем на исти начин, да нећу