Просветни гласник

434

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

пропустити ни једиу неисправност, и да више и не покушавају да избегну какву своју дужност. Ако, срећом, приме опомену, одакшаће много и себи и мени. Распре међу наставницима бидо је у овом тромесечју, колико мије познато, само на једном месту, у Горачићу, али је престада, пошто је наставница одатле премештена по модби. Премештањем једног врдидског наставника у друто место прекинут је раздор, који је почео у месецу новембру. Сукоба са шкодским одбором, управо његовим председником, бидо је на два места, а са општином, само због председника, на једном, у Мрсаћу, где је наставница хтеда да спречи председника у размењивању једног деда шкодског земљишта за неко „веће" приватно. Ирва два случаја бида су пред г. Министром, а о трећем је скоро извештен, пошто председник није посдушао савет шкодског надзорника, него је, не чекајући наддежно одобреље, размену извршио само на основу сеоског збора. 4 Настава. По други пут походио сам само шест шкода и то: четири сеоске и две градске, у Чачку и Краљеву. У основним шкодама откдоњене су све сметње, које су се у опште могде откдонити, јер их има и таквих за које треба много рада, па да се савдадају. Рад сад тече поступно, а по ономе што сам видео и чуо могу бити задовољан, јер ће се, ако не буде прекида, постићи добар успех. Помоћи ћу, где затреба и кодико могу, да рад буде дакши а успех поузданији. У Грађанској Шкоди биле су до скора врдо неповољне придике. Из прошде године затекда су се у тој шкоди два наставника, па како је ове године отворен и трећи разред, те њих двојица нису могди радити у три разреда, постављен је трећи, .који никако није ни отишао на дужност, док није, најпосле, стављен по модби у пензију. На његово место постављен је други, који се одмах јавио на дужност, чим је разрешен у дотадашњој школи. Још раније је бида извршена и одобрена подеда предмета на наставнике, но сад се види, да ће требати иова подеда, особито ако г. Министар изводи поставити и четвртог наставника, за шта је умољен, пошто садашњи наставници раде један са 25, други са 29, а трећи са 80 часова недељно, што је, свакојако, много. 28 новембра ове године, пре подне, био сам (од 8 ч. до 11) на часовима из Српског и Немачког Језика, Природних Наука, Рачуна с Геометрнјом и Историје. Отишао сам из шкоде уверен, да се са оном децом много може урадити, ако наставници удоже довољно труда. Да би бољи начин рада у основним шкодама постао својином свих наставника, а особито и мдађих, почетника, захтевао сам и ја да се наставници купе, бар два пута у месецу, у већа и нредавања. Ади —■ доста чудновато — предавање је бидо свега једно, у Чачку, 26 новембра. Док су наставници ранијих година сами приређивади предавања и марљиво их посећивади, сада их се кдоне, као да су им дотужада. Овоме је, по свој прилици, дубљи узрок и, можда, не само један, већ више, и то од две-три године на овамо. Већа су држана само у Чачку и у Краљеву. Пред полазак на конФеренцију сазвао сам чачанске наставнике и чуо и њихово мишљење о извесним питањима, о којима се могло разговарати, па доиста и разговарадо на кошеренцији, а још о прегдеду шкода у септембру распитивао