Просветни гласник

448

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

бити ни засдуга, то се и од појединаца захтева не само да имају моралне увиђавности, него и да буду у што већој мери активни у друштву, како би својим поштеним радом сузбијали штетан утидај непоштених људи. Психодогија има да нас обавести под којим усдовима бива човек активан. Она нам пре свега одговара да свакој свесној радњи претходи воља. Што јачу вољу има човек у извесној с®ери интереса, то је већа радљивост његова у томе правду. Према томе и кад се каже да она личност која уједињава у себи све моралне идеје, представља идеад коме васпитач тежи да приближи свога васпитаника, увек се ту претпоставља и јака, стална и оддучна воља. С тога се и цени особито онај рад васпитни који образује и крепи вољу васнитаникову. Али пошто је воља само неко стање представа, и без ових се не да ни замислити, 56 ) то је и за оцењивање васпитне важности каквога рада потребно знати у колико он утиче на представе да буду воља. Да видимо пре свега како постаје воља. Код сваког тежења, па п код жеље и воље, поред нредставе о стању свести у даном тренутку постоји предсгава о радњи која има у будућности да се изврши и о предметима који су са том радњом у вези. Разлика је, пак, између жеље и воље у овоме. Представу о жељеном предмету прати, до душе, угодно осећање: али .је представа о начину којим се одређени циљ може. достићи тако јако потиснута другим представама (н. пр. представом о тешкоћи или о немогућности извршења) да је једва приметна. Сасвим је друкче код воље; ту је осећање угодности достигло свој врхунац, анарочито је жива при томе представа о средствима за остварење циља. 5 ') Али вољној радњи претходи одлука; у свести се поред преДставе о извесном циљу и о средствима за његово остварење упоредо јављају и предсгаве о другом каквом циљу и о средствима за тај циљ. У таквом случају односе победу оне представе које су из буди којих разлога у већој мери праћене угодним осећањем. Што живље осећање, то бржа одлука. Тиме се објашњава позната неодлучност меланхолика а и здравих људи, кад у њима услед слабости, неиспаваности, умора и т. д. превладају негативна осећања. Код овако велике улоге нозитивнога осећања при образовању воље, јасна је сама по себи васпитна вредност његова. Зато се и даје првенство оном васпитном раду, оној настави који у већој мери буди угодна осећања у васпитанику. А од колике је важности естетичко васпитавање с те тачке гледишта биће нам јасно, када се опоменемо да је њему неговање позитивнога осећања баш главни посао.

56 НегЂагГ, Еш1., стр. 301. " 2ге11еп, Тћ. БеШМеп (1ег рћузш!. Рзусћ., стр. 206.