Просветни гласник

460

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Из наведених се бројева види, да Лепеиида захвата 1.92°ј 0 од целокуиног ареала Краљевине Србије, а 3.98°| 0 од свеко.шког њеиог становииштва, усдед тога је оиа скоро два пут гушће насељена од Србије. Једно насеље долази у леиеничином сливу на сваких 11 км г или ни 940 ст. Важније притоке поменуте реке стоје у погдеду величине, броја . становника и насеља, и густине насељености овако: Рача има на простору од 289 км. 2 20.355 ст., један градић (Рачу) и 20 села. На једном квадратном километру живи овде 70 становника; једно насеље долази на 14 км. 2 или на 970 ст. Петровачка Река захвата површину од 150 кмЛ на ко.јој станује 9670 ст. у 13 села. Густина је насељености 64 ст. на км. 2 : једно насељено место долази на 11,5 км. 2 или на 745 ст. Грошница има слив велики 67 кмЛ На њему живи 2320 ст. у 5 села. Значи, дак.ае, да је у њој 35 ст. на сваком квадратном кидометру и да једно седо долази на 13,5 км. 2 или на 465 ст. Ждраљица заузима простор од 41 км. 2 , а има 4 села и 2795 ст. Густина је њене насељености 68 ст. на км. 2 ; једно насеље долази на 10 км. 2 или на 700 ст. Насеља и њихово становништво Излагање резудтата, који се тичу лепеничких села, подедио сам овде у седам одељака према „Упуствима" ГеограФСКог Завода Велике ЈЛколе, али ћу у студији знатно одступити од тог реда.

1. Положај села. — На супрот селима Источне Србије, која деже већином у равнима речних долина леиеничка се ио иравилу налазе на странама долина текуЛих вода. Изузеди су од тога врло ретки. Од 36 села, која покривају изворну област и десни слив реке Л.епенице само три немају поменути положај: Градац, који већим делом лежи у равни н,еие долине; а за тим Станови и Мечковац — јер се налазе на теменима коса и брда, која нису у исто време стране речне долине.

Стра.не узвишења, на којима су куће сеоскб, скоро су увек врло благо нагнуте, леже у присоју и подесне су за култивацију.. Средња виеина села ове области према ироценама, које сам извршио на Специјалној Карти размера 1: 75.000, износи око 250 метара. Интересан ја Факт, да .Аепеница нема ни једног села без извора; али се поред тога сељани у велико служе бунарском и текућом водом. Прву употребљавају за пиће, а другу за стоку и за домаћу потрошњу. Климске су лрилике у овим селима исте као и у Северној Србији. Снег пада од Аранђелова Дана, а одржава се кат-када до Младенаца. Устока је нај јачи и најхладнији ветар; север је знатно блажи и сдабији, а кишу доноси заиад. —