Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

461

Сва села имају довољно земље за обрађивање. Она је добре родности. Нарочито се својом плодношћу одликује смоница, којом су покривене равни долина текућих вода. пескуша се даје лакше обделавати, ади је много носнија. У североисточном делу испитиване обдасги њнве се надазе погдавито око седа и између сеоских мада; у југозападноме пак има их често између иди иза самих кућа. Орнице ретко страдају од поводања. То бива само један пут у периоди од 8—10 година. Вода тада не оштети усеве тодико, коллко песак и шљунак, што га она нанесе. Утргша и исаагиа у овој области нема; за то сељани држе врдо мадо стоке, управо само онодико, кодико им је потребно за домаћу потрошљу. Оно мадо стоке, што имају, напасају по дивадама и чаирима, који су на истим местима, где и њиве, а по некад их има и у забранима на крчевини. Шумом су сва села врло сиромашна. Нека трпе чак и оскудицу у дрвету за грађу па и за огрев. Само нскодико вековних дрвета, што се овде онде дају видети по забранима појединаца, и они огромни пањеви, који се скоро на сваком кораку надазе, једини су остаци некадашњег бујног покривача депеничиног. Тек од пре десетак година сељаци су почеди увиђати све зде посдедице од неразумне горосече, те су поново почеди пошумљавати земљиште. Према данашњим придикама једна би осредња сеоска породица могда живети са 5 ха. ораће земље, али да поред тога има 2 ха. земљишта за шуму и тодико исто за диваде. 2. Тип села. — За леаеничка се села може у оаште репи да ариаадају арелазноме тиау: подељена су на маде,, које су неједнако удаљене једна од друге, а куће су у њима доста збијене, јер им: је средње одстојање 35—45 метара. Интересан је појав, који сам запазио у погледу на тип лепеничких седа: сва она у којима преоблађује становништво досељено из обдасти н места на истоку од Велике и Биначке Мораве имају скоро збијен тип; на супрот су њима готово са свим растуреног типа села са становништвом из оних крајева наших, који су на заиаду од иоменутих река. Првој групи припадају насеља у североисточном делу депеничина слива, а другој она на југозападу његовом. Првобитно су сва села у овој области била разбијена тиаа, који је доцније ггамењен прелазним, а овај за тим збијеним. Сада опет иреоблађује прелазно стање, ади ће се у бдиској будућности можда за навек утврдити збијен тип. Број сеоских мала варира између 2 и 7. Ретко је село, које их нема У већим малама обично се јасно издвајају поједине групе кућа, које се-