Просветни гласник

558*

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНМК

ове пре тога давата неукусна лекарија, а ова му, опет, постане пријатнија кад му се даје из дажичице из које му је претходно дават мед. Овим прелажељем осећања са једног осећаја или представе на други осећај ил.и представу, тако званом ирадијадијом осећања, објашв&авају се многа педагошка Факта. Цени се на пр. много личност васпитачева у наставном раду, јер се зна да ономе наставнику који је деци мио, баш ако и није особито вешт дидактичар, настава много дакше иде од руке него другоме коме та особина недостаје; дете преноси угодно осећање на све оне предмете и поступке које му мио наставник препоручи. Тражи се, даље, од наставника да уме одржати добро распол.ожење ученика, јер се зна да од тога, зависи даље напредовање у настави. Расположење, међутим, није ништа друго до резултанта осећања у извесном делу времена; 58 осећања са једног осећаја или представе прелазе на истовремене друге осећаје или представе, па се на тај начин ствара извесна равнотежа. А ношто расположење које претходи извесном тренутку свести даје обично тон његовим представама и осећајима, то се и цени у сваком, па и у естетичком васпитном раду вештина умети одржати добро расположење у васпитанику. Питање је сада који су осећаји и представе претежно праћени угодним осећањем, те стварају добро расположење. 0 овоме имала би да нас обавести психологија душевних покрета. Ну пошто би нас дубље улажење у мрачну и разнолико тумачену теорију осећања удалило од предмета, то ћемо се ограничити на разматрање оних за нас важних Факата, који налазе потврде и у обичном искуству. Пре свега знамо да су угодним осећањем обично праћени новији утисци. Зато се и тражи промена у раду и уживању — мода; зато се новости радо слушају и читају — радозналост; зато је многима неугодно дуже живети у малом месту — чиновничке молбе за премештај; зато се често и велики град досади — богаташка путовања... Ови и многи други примери указују још и на то како су одрасли већином упућени да сами траже предмете и пој-аве које ће на њих утицати угодно. У детињству пак, када свест човечја много више места има за примање нових утисака, јавља се и угодно осећање много чешће и јаче. Отуда познато весело расположење деце. Кад ово сад доведемо у везу са мало час поменутом психолошком истином, да расположење једнога тренутка свести има утицаја на потоње, онда добијамо два захтева за естетичко васпитавање. Први је да лепе предмете треба показивати деци још у оно доба њихова живота, коме је угодно расиоложење характерна црта, још у доба потпуне безбрижности, још пре поласка у школу. Успомене из тога времена по правилу су нам најмилије, па нам и естетички предмети највећма омиле, ако се још тада

58 2Иекеп, Тћ., нав. сп., стр. 125.