Просветни гласник
560
ОТОСВЕТНН ГЛАОНИК
Теже је навикнути дете да ужива у лепотама природе. Ко је децу дуже иосматрао биће му иознато да она у већини случајева немају осећања за схватање природних депота. То долази прво отуда што је дете сангвиничне прнроде, те не воли оно што мирује; љему се више допада радаа него предмет. Осим тога дете је живљега уображења, па му је мнлије оно што његовој Фантазији више посла даје него чиста стварност. Адн је најглавнији узрок да дете не осећа депоту природе, сдоженост естетичких одношаја у овој. 59 При свем том не смемо се ни у прво доба дечјега живота (пре поласка њихова у шкоду) ограничити на посматрање уметничких лепота. Ако деца у првим годинама и нису кадра да уживају, на пр., у каквом лепом предеду, ипак их на таква места треба често изводити, како би им иста остала у што живљој усиомени. Јер је и психолошка истина, што напред на основи искуства утврдисмо, да периодично понављање извесног просторног реда изазива по правилу позитивно осећање. 60 У школи се естетичко, као и свако друго, васпитавање врши са више одређености. И овде се тражи да проеторије у којима васпитаници већи део времена проводе буду украшене сликама и другим естетичким нредметима, ал .и ти украси, нарочито у вишим .заводима, морају бити производ праве уметности. Ово важи и за слике употребљене у уцбеницима. Средње школе осим свега тога треба да су снабдевене ФотограФијама или друге врсте репродукцијама уметничких радова. И црква, ако су њена зграда и унутрашњи украси производ уметности, треба да буде предмет естетичког посматрања. Ово се може веома згодно вршити у вези са наставом из науке хришћанске. Где год има уметничких збирака или изожаба треба водити ученике, нарочито средњих школа, да и то виде. Разуме се да је овде, као и свуда где је утисака много, потребно ученике нарочито припремити за посматрање и ово удесити по извесном реду. Ири шетњама кроз место у коме је школа, или приликом школских путовања. кроз туђа места, ваља ученицима скретати нажњу на грађевинске лепоте и на лепе споменике. За посматрање производа акустичких уметности (певања, свирања, беседништва, нредстављања) најподеснији је начин приређивати школске свечаности и ђачке концерте. Ту би имали ученици прилике да се одушевљавају беседама својих наставника, да се диве декламовању и представљању својих старијих или даровитијих другова и да уживају у заједничком или посебном певању и свирању. Али где прилике допуштају, треба ученике водити и на уметничке концерте, или такве, по могућству, за децу у школи приређивати. Старијим ученицима средњих школа треба допустити да походе одабраније позоришне представе.
59 Ђацде,. К Егг., отр. 45. 60 Згекеп, Ђг. ТТг., Дег рћугш!. Рв., стр.