Просветни гласник

562

НРОСВЕТНИ ГДАСНИК

У средњим шкодама врши се поука о Л.еиоме интензивније; међу наставним предметима има их који се њоме поглавито баве (дитерарни обллци, историја књижевности), а и у изучавању других уметничких предмета (цртања, певања, свирања...) врши се поука у већој мери. Неке пак струке, као вајарство, грађевинарство и др., нису ни у овим заводима иикако заступљене. Противу тога не би се имадо шта рећи у колдко такве уметности није могуће наронито неговати у средњим шкодама, ади ово посдедње не може бити раздог да се и поука ради разумевања тих уметности са свим изостави. На против треба уз носматрање домаћих спомећика и грађевина, као и у вези са историјском, земљонисном иди другом којом наставом, упознавати ученике и са едементима вајарских и грађевинских депота. Тако кад се у историји говори о стању уметности у извесном времену, иди се у земљопису описују већа места, па се спомену и лепе грађевине, треба ученицима не само показати сдике тих грађевина, него им у вези са наставом цртања објаснитн и њихов стид. За разумевање вајарских уметности могу се у оскудици уметничких радова употребити њихове репродукције иди какви бидо други производи те врсте; ученицима се на посматраноме предмету покаже оно што чини суштину вајарске депоте, објасни им се, на пр., каква треба да буде заокругљеност површина, какав распоред дедова према цедини и т. д. Од активних уметности, заступљених у средњим шкодама, неке се негују доста једнострано; пошто је ту рад гдавна ствар, то се њему покдања тодико пажње, да посматрање и поука остану занемарени. Ово важи нарочито за сликарство (цртање и живопис). Обично се мисди да је настава цртања у средњим шкодама у новије време тиме знатно коракнуда у напред, жто механично прецртавање са прегдедадица све више уступа места цртању с природе и с модеда. Међутим, и ако се напредак у томе правцу не може спорити, ипак не треба сметнути с ума да снимање природе само собом не доприноси много образовању естетичког укуса; оно има само онда своје вредности, када су ученици поуком уведени у разумевање уметничких производа, када им се уз посматрање уметничких дела објасни идеја уметникова и начин представљања те идеје. При овом се објашњавању не смеју губити из вида психодошки закони учења. Ученицима се на пр. покаже слика на којој је, рецимо, представљена нека група; пре него што им се од стране наставника објасни у чему се састоји депота сдике, допусти им се да се сдободно изјасне о расиореду личности на њој, о изразу лица појединих дичности, подеди светлости према значају појединих дедова сдике и т. д. Том ће придиком наставник постепено упућивати ученике да погрешке своје у суђењу иснраве, и на посдетку ће им сам он, иди ко год од његових ученика по његову упуству, објаснити шта сдика изражава и у чему се састоји њена вредност. Ако су раније друге сдике посматране биде које