Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВ!

563

имају сличпости са овом, онда се чине поређеља и из истих се изводе општи закони за друге сличне случајеве, на које се доцније и примењују. Оних истих погрешака које напоменусмо говорећи о певању у основној школи треба се чувати и у предаваау књижевних облика у средњим заводима. Не сме се ни овде допустити да се естетичко суђење, у место да потпомаже моралло, развија на штету овога. То је пак случај, ако се при објашњавању литерарних облика сувише дадеко оде у чисто Формалном истраживању, па се, на пр. при обради какве песме, пази само на ритам, сдик и друге Формадне одношаје, а заборавља се на мораллу садржину у тексту, т.ј. на естетичке одношаје воља. За васпитање је, међутим, ово посдедње много важније; зато и изучавању књижевних производа у наставним плановима средњих шкода треба дати много више места, него што је то у обичају. Овај је захтев оправдан и са друге једне тачке гдедишта. Зна се да естетички судови немају вредности за васпитаника, ако нису производ његове унутрашњости, него су му од васпитача наметнути. Ово се у многим средњим шкодама превиђа, па се%у место познавања књижевности, т.ј. проучавања важнијих књижевних производа, ученидима предаје историја дитературе, т. ј. казују им се готови судови о књижевним дедима. Ову погрешку сдабо може поправити наставни програм, ако пдан наставни није као што треба; јер захтеви првога остају илузорни, ако према другоме нема довољно часова за темељно упознавање ученика са књижевним производима. Поука о Лепоме, ако се не врши правилно, може бити и од штете по образовање естетичког укуса. Сувишним аналисањем уметничких творевина иди природних депота може се ученик лако навикнути на непотребно оцењивање; ми имамо онда нред собом надрикритичара, који је у стању свему да махнише, и од силног суђења не може да нађе себи момента за естетичко уживање. Зато при давању естетичке поуке треба бити обазрив; никад се не сме из вида изгубити да је у естетичком васпитавању неговање осећања главно, све друго пак, па и знање да стоји у служби овоме главноме задатку. Разуме се да у оваким приликама треба пазити и на индивидуалне разлике ученика. В. Рад Посматрање Л.епога не простире се само на прво време естетичког васпитавања, него траје и онда када васпитаника почнемо учити о естетичким одношајима. Ова поука не би ни имала никакве вредности, да се врши независно од посматрања лепих предмета. С друге опет стране њоме се појачава подобност посматрања; људи који су у извесној грани уметности шкодовани опазе и оне лепоте у својој струци, које су дајицима неприметне. Ади је та осетљивост естетичка јож јача, када се посматрању и поуци придружи и рад. Ко је у цртању, иевању, свирању 39*