Просветни гласник

564

ПРОСБЕТНИ ГЛАСНИК

и т. п. извежбан, много ће дакше разумети суштнну уметничког стварања него други који је на естетичко уживање научен само посматраљем и поуком. Тако се зна. да они који никад не учише цртати често нису ни мало у стању да разумеју перспективна скраћивања у сликама. 63 ) И рад се, као и посматрање шири кроз све време естетичкога васпитавања. У нрво је доба идентичан са игром; дете, играјући се, ствара и ужива у исто време, чини дакле оно што се и од уметника очекује. 64 ) Доцније је рад дедом подражавање уметничким производима, делом вежбање у самосталном стварању. У једном и у другом случају чини он да естетички интерес буде јачи; њиме се у већој мери него самим посматрањем буди уметничка илузија. Ова је тако важан Фактор у естетичком уживању, да је вредно, пре него што се пређе на разматрање појединих врста естетичкога рада, с њоме се ближе упознати. Ако бисмо у питању о суштини Депога покушалл да се одлучимо за једно од два супротна гледишта, по којима се Ј.епо или налазп поглавито у природи, или је у првоме реду производ уметникове унутрашњости, онда бисмо се и нехотице сетили једнога занимљивога Факта. Колико се, на име, зна да вредност неке слике уметничке људи већином цене по њеној већој или мањој сличности са природом, толико је исто с друге стране познато да се вредност многих природних лепота, које на посматрача чине особито угодан утисак обележава изразом „као насликано." Исто се опажа и у областима других уметности; у позоришту нам се на пр. допада драма која има сличности са животом, а у овоме нам се, опет, они догађаји чине лепши који су драмскога характера. Излази, према томе, да је Леио и у природи и у уметности, и да поређењем једнога с другим естетичко де.јство бива иовећано. Ова се искуствена истина да и психолошки објаснити. Кад посматрамо слику, позоришну игру и др., у нашој се свести у исто време појаве сличне представе из живота; исто се тако при посматрању стварности јавља истовремена нредстава о уметничком представљању те стварности. У обадва случаја игра улогу т. зв. асимилација представа, која је у оваквим приликама по правилу праћена неким особито угодним осећањем. Кад је асимилација такве природе да репродукована представа, из ког било узрока, надјача директну, онда то зовемо илузијом. 65 ) Илузија постаје или услед нејасности чулних утисака, на пр. кад ноћу за пресечено стабло мислимо да је жив човек, или од нашег унутрашњег расположења, на пр. кад се некоме у великој жалости учини да се умрли помиче. 66 ) Овамо спадају и многи обичнији доживљаји. Илу-

63 ) 1,апде, К., Кипв(;1. Егг., стр. 44. 61 ) Оп. т. стр. 26. в5 ) ТУипМ, ТГ., нав. сп., стр. 274. 66 ) Кгпре, 0., нав. сд., стр. 184.