Просветни гласник

НАУКА. И НАСТАВА

565

зија би на пр. била када бисмо у позоришту, ма и тренутно, заборавшш да је оно гдумац, наш савременик, који нам представља историјског јунака, иди кад бисмо, као онај тигар, за Миронову насдикану краву мис.шли да је жива. 67 ) У свима таквим приликама обманути смо независно од наше воље. Али кад год та обмана буди у нама угодна осећања, као што је то случај у посдедњим двама и њима сличним иримерима, онда је радије имамо него и стварност. Отуда се обично они уметнички производи много цене који су у стању да у посматрачу створе илузију. На томе се оснива позната раздика у уживању кад се неки, нарочито дирљив, позоришни комад гдеда први и други пут: понављањем надјачају чулни утисци репродуковану представу, те асимилација при другом давању комада не носи више карактер идузије, а према томе и уживање буде слабије. Од кодике је вредности илузија за естетичко уживање види се и по томе, што је при естетичком посматрању Фантасијом нашом намерно стварамо; ми свесно обмањујемо себе, да бисмо повећали нашу угодност у тренутку посматрања. То је т. зв. „свесна идузија" иди, како је Ланге 68 ) још назива, ,свесна самообмана." Разуме се да овде не треба узети буквадно значење речи обмана, као што Шпицер 69 ) чини. Истина је, што он веди, да нико неће ни најбоље погођен портрет разменити са несдиканом дичношћу; ади се исто тако не да спорити да се при посматрању портрета обично трудимо да замислимо пред собом истинску дичност, као што се и обратно при естетичком посматрању дичности, на пр. при гдедању живих сдика, упињемо да их себи представимо као дводимензионалну сдику. У сваком сдучају постоји дакле, тенденција за идузијом. У детињству, када, су чулни утисци махом нови, а расподожење живље, и идузија је јача. Дете, нарочито у прво доба, често и не схвата раздику између света који постоји и онога који му машта ствара; Фантасијом образоване представе обично су тако јаке, да надвладају утиске чуднога опажања. Ади и онда када дете почне у већој мери раздиковати стварност од представљања, када на пр. буде свесно да дутка није што беба, да очев штап није што коњ, — и онда се дете радо обмањује и ужива у тој обмани. Свесна је идузија, дакде, и у дечјо.ј игри исто онако важна чињеница као и у естетичком уживању одрасдих. Према томе је дечја игра припрема за доцније естетичко уживање, те се и од васпитача захтева да нагон за игром подржава и негује. Све дечје игре нису од једнаке вредности за естетичко образовање, Трчање, скакање, хрвање и друге окретне игре као и све игре разума,

67 ) Ногтгсг, А., бтипсШшеп е. 8уз(;ешз <1ег АевЉеШг, 1869, стр. 46. № ) Тмпде, К., Ше 1)етх8б<;е ЗеЊаМаизсћипЈ* а1з Кет <1ев КишИепасћеп 6епиааев. 1895. 69 ) ЗрИгег, Н., КгШраће 84и(Иеп гиг АезЉеИк с1ег (Је&еттаг!, 1897, стр. 82.