Просветни гласник

566

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

н. пр. мице, шаха..., саме по себи немају везе са естетнчким васпитавањем. Па и саме чисто чулне игре, на пр. забављање шареном доптом, калеидоскопом, звечаљком, добошем, трубом..., само су у толико од вредности што вежбају виша чула. Међутим су права припрема за естетичко уживање, деци управо оно што одраслима уметност, оне игре дечје којима је моменат идузије характерна црта, на пр. јахаље на штапу, дуткина свадба, игра ратова и т. д. Ове игре, које су већином драмског характера, због аихове естетичке важности зову се, по Л.ангеу 10 ), уметничке. За правилно неговање оваквих дечјих игара захтева се много обазривости. Нарочито се треба чувати крајности; нити се ваља много мешати у игру детиау, јер би се тиме сужавало поље његове сопствене радљивости и слабила илузија, нити је добро увек остављати дете само себи,. јер у много прилика васпитачев утицај може помоћи да се дете иреда илузији и тамо, где тога иначе не би било. Ово последње је случај кад на пр. кажемо детету да је оно мачка а лопта миш, или кад му за лопту, бацајући је у вис, рекнемо да је тица. У сваком таквом случају довољно је дете само подсећати на оживљавање мртве стварности, а оно ће после чинити своје и без иомоћи васгштачеве.") Дечја игра губи уметничку вредност ако не буди Фантасију на рад. Из тога се разлога тражи да су и играчке за децу што простије по облику, а цене се особито оне које или деца сама праве, напр. лутка од крпа, дрвце завезано за канап у место колица..., или побуђују децу на какво било стварање, комбиновање, на пр. гомила песка, коцке, дрвца, црепићи и т. д. Скупоцене играчке, које богатији родитељи купују својој деци, могу, ако им је израда укусна, имати вредности ради естетичког посматрања; за рад на Лепоме оне су више од штете. Овде можда има места парадоксној изреци: Што лепша и сложенија играчка, то мање подесна за естетичко образовање дечје. Уметничку игру дечју треба неговати и у основној школи. Ово је нарочито потребно тамо где у месту нема забавишта, него деца непосредно из куће долазе у школу, те је и прелаз из оне у ову сувише нагао. У таквим се школама деца у првим данима, на и месецима према приликама, — забављају исто онако као и у забавиштима, а при томе се постепено прелази ка озбиљнијем раду. Иначе се на часовима гимнастике могу ученици поред чисто покретних упознавати и са уметничким играма, нарочито ако су ове у вези са онима, на пр. игра ратова, робова, мачке и миша, пчела и т. д. У основној школи вежбају се деца и у разумевању појетске и беседничке уметности, чему служе: лепо читање, причање, писмени састави, декламовање и слободно представљање. Ради првога је потребно, ако су

,0 ) ^апде, К., Кипз41. Егг., стр. 24 и даље. ") ЖаИг, Тћ., нав. сп., стр. 138.

в.