Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

567

1,еца у течном читању већ извежбана, објашњењем садржине »изазвати осећава и онда им примером показати правилан нагласак. Вештина причава не дастиже се у довољној мери,. ако се ученици науче да само саопштену причу препричају, па макар се то захтевало и својим речима; много више вреди упутити деду да по грађи, датој развојним начином предавааа, сама склопе причу. То исто важи и за писмене саставе. А и припрему за разумевање декламације (објашњавање садржине и изазивање песмом исказаних осећања) дакше је постићи развојном наставом него монолошким начином предавања. При извођењу научене песме, при самоме декламовању дакде, ваља пазити да се илузија, којој се предају, како говорник тако и слушаоци, не слаби напоменама наставниковим, нити на који други начин, јер се тиме, као што знамо, и естетичко уживање умањује, и на једној и на другој страни. Према томе је погрешно једну и исту декламацију из буди каквих дидактичких обзира, на пр. да би што више ученика. били активни, распарчавати на р.их неколицину, .јер представе о промени личности и гласа кваре, у почетку створену, илузију. Боље је у интересу веће активности удесити декламовање у збору. Само кад је песма такве природе, да се може поделити на више улога., допушта се раздељено декламовање. Слободно представљање састоји се у драмском извођењу прочитаних или на други начин усвојених лрича или песама, ако у овима више лица врше радњу, на пр. кад по своме схватању и осећању, а по најпотребнијим упуствима учитељевим један ученик представља Милана а други Стојана из приче „Не бежи од школе." У средњим школама се вежбања у писменим саставима врше интензивније, а и у беседничкој уметности могуће је постићи веће резултате. Ученици се могу, на пр., спремити да о школским свечаностима, или нарочито приређеним забавама, представљају поједине чинове већих и тежих, или целе краће и лакше, за школску омладину удешене драме. Ученици најстаријих разреда могли би у таквим приликама држати и прикладне говоре. Вежбања у говорима врше се обично у вези са писменим саставима; ученици саставе прво написмено о чему ће говорити, па то после или читају, или науче на памет, па слободно говоре. Од веће је вредности, међутим, оподобити ученике да по извесном, у напред одређеном, можда и на писмено спремљеном раду, могу држати говоре са свим слободно. Ово је нарочито потребно ради оних прилика у животу, које не допуштају много времена за писмено спремање, на пр. кад изненада треба држати здравицу, добродошлицу, посмртну реч и т. п. Певање и у кући, односно забавишту, и у школи треба схватити као израз осећања, и у том га смислу деци предавати. Погрешно је према томе сувише много пазити на техничку страну певања, а садржину песме запостављати. На против, треба не само пре показивања мелодије објашњавањем садржине створити у деци расположење, тгриближно ономе у