Просветни гласник

568

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

песми изнесеноме, него исто одржавати и за време учења медодије и доцније нри извођељу. Ово се расподожење не сме кварити замеркама учитељевим за време иеван.а. Из истога раздога јаче казне не треба вршити непосредно пред часомпевања, а још мање на самоме часу. У виншм разредима народних и у средњим шкодама певају учепиди у два гласа или више. При учењу оваквих песама треба прво све ученике упознати са главном медодијом песме, па их тек онда особено вежбати у појединим гласовима. Овде се не може оставити ненапоменуто. да је неумесно певање у један глас са свим потцењивати; оно има неки пут више силе него певање у збору, а нарочито је корисно неговати га при учењу родољубних, црквених и других песама сталне и опште националле вредности. Где се на ово не пази, ту се дешава да омладииа, остављена сама себи, не пева ни једногласно ни у збору од више гласова, јер ово посдедње није могуће сваки пут удесити, а на сложно певање у један глас није научена. 0 томе сведочи понашање народа за време службе божје у већини наших цркава. При учењу свирања, које би, бар за даровитије ученике, треба.ш завести и у народној школи, мора се више но код певања пазити на техничку страну. Ну при свем том не сме се заборавити да и оно описује осећања и ова у слушаоцу буди. Уживање је у слушању музике веће кад је осећање везано за извесну садржину, него кад је чисто Формадно ; више нам се допада на пр. кад је на концерту идеја одсвираног комада обележена програмом, него кад у каФанп слушамо музику, не знајући о чему се свира. У школи је потребно не само означити име музичком комаду, него речима ученике још већма припремити за саосећање при свирању. Цртање почиње још пре поласка у школу ; дете у родитељској кући већ показује наклоност да предмете који га окружују на свој начин цртама представља. Ово грубо цртање, ако и нема особите техничке вредности, важно је због уметничке илузије, ко.ју у свести производи, те се због тога негује и у основној школи. Али овде већ претеже техничка страна цртања ; ученици се вежбају у повлачењу усправних и положених, краћих и дужних, правих и кривих црта, да би доцније би.ш што савршенији у цртачкој вештини. Ипак се ни овај посао не сме вршити са свим механички, већ је и овде потребно будити илузију у ученика. Тако се на пр. при вежбању у повлачењу усправних црта може ученицима рећи: Сад ћемо да цртамо како војници право стоје. У осталом могу се деца у повлачењу црта вежбати и цртањем разних, из правих и кривих линија комбинованих, а при том простих и за цртање лаких слика. Ово боље испада за руком кад цртању претходе вежбања у сликању дрвцима (т.ј. давању облика ређањем дрваца) или уквашеним концем, као што се ради у дечјим забавиштима. Како на овом првом ступњу, тако и доцније цртање треба доводити у везу са осталом наставом и животом. Друкчије