Просветни гласник

наука и настава

709

рати се да се врше хигијенски прописи. Општине могу са одобрењем обласне шкодске ) т праве, пренети стручни надзор својих школа лидима, која су за то способна. На крају сваке школске године држи се испит за превођење ученика; овај је испит писмени и усмени. Писмени се састоји из диктата (проба писмевости), граматичког рада, једног краћег састава и једнога иди два рачунска задатка; усмени обухвата све наставне предмете. Казне, којима се могу ученици казнити, јесу: 1. опомена; 2. поновна израда рђаво израђенога задатка, да се научи ненаучено; 3. укор, који се бележи у казненицу; 4. одвајање ученика од његових другова; 5. отпуштање ученика из школе а да се известе родитељи; 6. искључење из шкоде најмање за 8 дана; 7. коначно искључење из шкоде. Казне 1—5 изриче учитељ, а 6 и 7, на предлог учитеља, надзорник, којега је општина поставила (8орг1п1епс1еп1;е) иди председник општине. Забрањене су казне: грдња, бој, ознаке ученика, које нонижавају, тедесне казне као: клечање, опружаље руку и т. д. и казна радом, ако рад није нова израда ружно израђенога задатка. Учитељ добија плату од општине месечно, ако не жели да му се тромесечно плаћа. Све што ради а не сиада у круг шкодског рада, мора му се одвојено платити, осим ако то не ради драговољно. Дужност је учитељима да празником воде надзор над ученицима у цркви, ади се ово мора предвидети нарочитим уговором, ако није при самом постављаљу учињено. Ако је учитељ, болешћу или другим оправданим узроком, спречен да врши дужност за краће време, општина му мора наћи заменика и плаћати. Ако учитељ у току године не може да врши дужност шест месеца, па и у новој школској години не може да отпочне рад, општина је у праву да и друкчије нареди са овако упражњеним местом. За школске зграде и потребе брине се општина. Зграде морају бити простране, здраве, довољно осветљене, на мирном и пристојном месту. Мушке и женске школе биће смештене у засебним зградама; ако пак ово није могуће, онда морају имати бар засебне уласке. За школске потребе наређује се што и у другим културним државама; разлике, у колико их има, мале су. Онда проиисана грађа наставна у току времена знатно је измењена и проширена. Основни закон важи и данас у главном. Његов благотворни утицај брзо се показао: свуда су отворене нове школе, број се ученика умножавао из године у годину. Многи родитељи, особито на југу и на острвима, ипак се извукоше од својих обавеза. Ну, да би се овоме стало на пут, изађе под министром просвете, Соррто, закон од 17. јула 1877. г., којим је извођење обавезне наставе знатно побољшано. Овај закон (^姧е зи1Г Мпшопе о1)И§а1;опа) и у вези са њим уредба од 19 октобра 1877 г. одређују детаљније дужности родитеља према основном закону (чл. 826)