Просветни гласник

710

ПРОСВЕТНИ ГЛДСНИЕ

и прописује жазне за ученичке изостанке. Општине ће се старатн да свако дете сврши најмање нижу основну шкоду. Родитељи иди стараоци, који не шаљу децу у школу, подлеже новчаној казни, која у току године може достићи до 10 ллра; овај се новац употребљава као помоћ сиромашним ученицима. Да би се успех у настави побољшао, заведене су продужне и вечерње школе (Зсио1е {'езИуе и 8сио1е аегаН), којима је циљ да се прошири знање задобивено у народним школама. Сваки ученик, који сврши нижу а не продужи вишу основну школу, мора провести годину дана, у овгог школама; по свршетку школске године ученици, који положе завршни исиит, добију уверу о испуњеној дужности (СегШ1Са!о <11 рго8С10 §Нтеп1о <МГ о 1 ј!јН§о с1е1Г 1з1пх2Јопе е1етеп1аге) После овога важнога закона изађе у идућој години читав ред закона и уредаба. који се тичу појединих наставних предмета, и који су требали да попуне празнине у законодавству. Ну, при њиховом извођењу показале су се понеке незгоде, зато науми Соррто, кад је опет постао министар просвете, да из њих створи потпун, системски закон, што је и урађено 16. Фебруара 1888. г. Исте године, 25. септембра, под министром ВовеШ, изађе нов закон, којим се уреди избор наставне грађе и подела исте на разреде. Овим је извршено прво битно [преустројство народне школе. Народна је школа подигнута од четири напетгодина: три године нижа обавезна и две године виша Факултативна (необавезна). У 1877. г., увршћена је и гимнастика. Веронаука је остала Факултативна и предаје се само оним ученицима „чији родитељи то захтевају". Свака нижа народна школа, мушка и женска, има по три разреда и по три учитеља односно учитељице. Неподељене мушке и женске, у којима су, дакле, сва три разреда уједно (8сио1е ишсће, у целој земљи до 23.000), означио је лшнистар као „жалосну, али за многе општине неизбежну потребу". Да би се у њима уоченим незгодама помогло, наређено је да мушкарци и девојчице уче у првом разреду заједно. Такви ће се разреди предати учитељицама, јер су оне „вештије и боље да васпитавају мушкарце од шест и седам година". Други и трећи разред спојиће се опет уједно и предати учитељу или учитељици. Наставници, који у оваквим школама раде, и зато имају да се боре са већим тешкоћама, треба да се одликују од других и бољом наградом. Број ученика у нижим разредима да не пређе 70 а у вишим 40. Вечерње и продужне школе остале су и даље; прве треба да трају бар шест а друге десет месеци. Место њих могу се отворити и школе у којима ће се радити бар два пута недељно са по 2 1 /* сата. На крају треће године даје се ученицима, који су завршни испит положили, уверење да се ослобађају обавезне наставе у нижој основној школи (Сег1Шса1о сИ рго8ст §Нтеи1о <1а1Г о №Н §о <1е1Г 181ги210пе е1етеп1аге тЈепоге); на крају више основне школе уверење о отпусту из исте (СегШ1са1о сН Нсепза ектеитаге зирепоге). Прво