Просветни гласник

898

ПРОСВЕТНН Г.1АСНИК

б.шскост кожних крљушти, — све је то и код шараиа онако исто лепо подешено за живот у води као и код осталих риба. 3. Телесна грађа и исхрана. Шаран није пробирач у јелу. У опште с-ве што је за јело он једе: зелене биљие делове, шљам са свакојаким распаднутим и натрулим материјама, црве, инсекте и љихове ларве, пужеве, љускаре, који се у слатким водама често у грдној количинп појављују (као В1ар1оиш8 из породиде Сорерос1ае и Варћша), и све оио чега још у води може имати. Шарани, држани у рибвацима као домаће животиње, хране се разним кухињским отпацима, махунастим плодовима и томе подобно. Шаран је дакле сваштождер, управо „свиња међу рибама". (Ова разноликост шаранове исхране веома је подесна по његово обилатије распростирање, а и за неговање по рибњацима од стране добрих привредника). а) Шарану зато није од таке потребе да буде брзи пливач као каквој риби грабљивици, н. пр. штуци, која мора „брзо као стрела" да се устреми на увребани живи плеи. Његово је тело због тога сразмерно незграпније и теже. Вештачки гајен шаран леђастији је и услед тога меснатији, а дивљи у рекама на иротив дужи је и нижи (што је опет разумљиво: више има да се креће и пробија кроз воду). ћ) За лагано покретање с места на место у првој линији су грудна пераја (поред репа), која зато имају облик великих и широких весала. с) Пошто шаран нема да шчепава веће животиње, да их неко време у устима придржи и по том прогута, зато су сама његова уста без зуба и уска. Он своју малену храну одмах прогута. с!) Биљне материје морају бити издробљене, па да буду сварене, јер хранљиви део (скроб, шећер, беланчевина и др.) код њих је скривен у ћелијама са чврстим целулозним обмотачима, нерастворљивим у соковима анарата ла варење. Код шарана (и његових сродница) хватање бива посредством ждрелних костију. Горње од ових костију чине горње плоче, а доње су снабдевене зубима, који имају широке и наборите круне (слично је дакле као у преживара). Задњи део усне дупље, дупља за хватање, у којој се храна дроби, и према устима и према једњаку затвара се мишићима. (Зашто је то нужно? Сети се воде што кроз уста за дисање пролази!). е) Древа су као код свију биљождера сразмерно дугачка, те је тако сразмерно већа и површина за усисавање сварених честица, којих је у биљних материја сразмерно омање, а теже их је и увући, усисати сисаљкама. 1') Уста, окружена меснатим усницама (да у њ не би олако и без потребе улазила вода), и нарочито 2 или 4 брка на горњој вилици служе шарану као органи за пипање при истраживању хране по шљаму.