Просветни гласник

наука и настава

899

§) У вези с храном, већим дедом из биљних материја састављеном, стоји и то, што шаран претпоставља воде богате биљкама. Тамо се у осталом налази много и месне хране; јер богат биљни живот увек прате и многе животин.е. (Доказ!) Од водених обиталишта захтева он даље, да имају вирова, у којима се вода до дна не смржњава, како би сви шарани у н>има могли зими ту правити т. з. брлоге и тако провести зиму. 4. Неиријатељи. Од јајета до смрти мирни шаран увек је опкољен опасностима. Видра, пацов, водена ровчица, рибљи орао, чапља и многе друге водене птице као и многе грабљиве рибе непрестано му иду о глави. Мањи и слабији грабљивци морају се задовољити младим, али велики и снажни побеђују и саме шаране од неколико кила (Шаран може да дочека дубоку старост и више- од 30 кгр. да буде тежак. Т. з. „лишајиве главешине" међу шаранима јесу веома старе рибе, на чијем се телу учврстили окреци и гљиве. У колико је ово нарашћивање у вези са тромошћу ове рибе?) Шаран је једна животиња без нарочитог и уџраво без икаквог оружја за одбрану. а) Леђно и подрепно пераје носе до душе по једну оштру, зупчасту бодљу с преда; али пошто није као у смуђа добро учвршћена, она је одбранбено средство без значаја. 1>) Као код већине риба и многих других водених животиња (Примери!), и у шарана је боја леђне стране далеко тамнија но доње. Услед тога, гледан озго (непријатељима у ваздуху и у горњим водиним слојевима), једва се распознаје од тамног дна, одоздо гледан (непријатељима са дна и из водених слојева испод њега) опет мало се примећује због светлог и јасног неба. За шарана ова двострука боја (леђа: црно сива до црно мрка; бокови и трбух: већином жућкасти) свакако је само доста незнатна заштита од оштровидних грабљиваца. с) Ну јаким размножавањем може он и поред толиких противника своју врсту да одржи. Рачунања су показала, да маторка и до 700.000 јаја од једном снесе, што је важна ствар и по обилатије неговање шарана у рибњацима. 5. Сроднице. Ових је много. Кигана глиста (1итђг1си8 1еггеб*Нб Е.). (дужина до 30 см.). 1. Телесни обмотач. Тело у кишне глисте обмотано је једном меканом и голом кожом, која је зато као у виноградског пужа увек а) Неком слузавом масом покривена, која испаравање тела успорава. Као и пуж тако и кишна глиста због тога може и управо навикла се само 1)) На влажном ваздуху и влажном земљишту да живи. Зато она на земљину површину излази преко дана само при мутном времену, а ноћу, кад пада роса; особито је, као што је познато, налазимо много после кише. (Отуд јој и име!). Иначе је