Просветни гласник

61*

Б Е Л Е Ш К Е

911

бити учитељ-ца (чл. 49. закона од 1898); за тим величину њихових илата; по том говори о школским надзорницима: о њиховим платама. и квалификацијама (чл. 82 закона од 1898 год.) Ученици — Последње пшолске године било је по основним школама свега ученика 85887, од којега броја долази на мушкарце 71765, а на девојчице 14122. Од овога броја 23096 ученика је по градским основним школама, а 62791 по сеоским. Према последњем попису долази 1 учетшн на 14 становника у варошима и 1 ученик на 32 становника ио селима. Пропорција деце која су достпгла године које се траже за школовање износи 28°/ 0 . Две трећине деце која нмају прописне годпне за учење не посећују школу, ма да им н закон школски и само законодавство изрично каже да је ■основно школовање обавезно. Програми Програми учења у основним школама обухватају: веру, матерњи језик, историју и нациоиалну геограФију, елементарна знања из природних наука, из аритметике и геометрије, агрикултуре, лепог писања, цртања, певања и гимнастике. Сем овога ручни рад и поуке из кућарства по женским школама. Како у Србији нема верских разлика, пошто сви становници њени припадају ортодоксној вери, то веронауку предају у свима школама сами учитељи. Гимнастика се такође предаје по основним школама, али она се састоји у неколиким играма, које се изводе пред учитељем и под његовом контролом. У главноме, Фактпчко стање основног школовања у Србији може се сматрати да задовољава, кад се има на уму релативно кратко време од његовог почетка и сваковрсне тешкоће које је имало да савлада од свога постанка. Нови закон од 1898 године дао је народном образовању срнском исти правац, којим у том погледу иду и друге европске државе, и имајући на уму све старање и бригу које су овом образовању поклањале све владе, нема бојазни да ће се на овом добром путу ма најмање застати. С. * Како су се развијале основне школе у Угарској — Још у почетку XI века први угарски краљ Св. Стеван установио је по једну школу у свакој нарохији, где су деца учила „веронауку и читање". Али ове се школе не развише, у XV веку нема их више од 102 у 4000 парохија и 44 манастира. Покрет се није појачао и школе се ннсу развиле пре XVI века, када су Саксони у Угарској и Трансилванији унели реФорму у земљу. Католичка црква није могла заостати. Дијета. од 1548 год. наређује, да се имовина манастира који су затворени употреби на школе. Консил од 1560 налаже свештеницима да поучавају у религнји, а учитељима у корисним зна■њима. Ово одвајање створило је само расцеп у основој настави. Године 1777 почиње нова ера. Једним декретом Марија Терезија промулгује уредбу о педагошкој организацији, познату под именом КаИо е<1иса1лошз, која није ништа друго, него маџарско издање аустриеке уредбе, веома важне за ову епоху и коју је израдио епнскоп Фелбнгер. Оно васпоставља колективну наставу на место индивидуалне.