Просветни гласник

912

нросветни гласник

Школе су подељене на три категорије: сеоске школе (8со1ае &§огит), школе у бурговима (8со1ае орИапае) и школе у варошима (Зсо1ае игђапае). Установљене су и ошпта н локална инспекциј.а. Угарска, Хрватска и Славонија подељене су на девет школских области. По варошким школама мора се предавати бар веронаука, чнтање и писање, основи рачунице и домаКа економија. Диљ је Ка1до еЛисаИошз-а да да школн и основној настави националнн карактер, али пало се у заблуду кад је он изједначен са католичком црквом. Јосиф II, син и наследник Марије Терезије, продужио је започето дело са необичном ревношћу. Он је учинио основну наставу обавезном за децу од 6 до 12 године. Ова је наредба постала необично непопуларна услед строгости казни против непослушности родитеља. Али цар је продужавао свој пут. У погледу Форме хтео је да ослободи школу од туторства цркве и створи тако зване неутралне школе, где су имала присгупа деца разних вероисповестп и којима је био циљ морално васлитање и обучавање деце. Нротнв њега се дигне црква, и како је хтео свуда увести немачви као језик за наставу, учини веома незадовољним све народе у држави. Његов посао у Угарској не успе п био је обавезан да по захтеву Дијете изда декрет којим се уводи национални језик као облигаторнн по свима школама. Кад је развитак новијих идеја савладао реакцију, Угарска према .једној уредби Фердинанда V 1845 г. добије нов систем за основну наставу. Краљев декрет опредељује основне и средње школе н уводн строге казне односно обвезности наставе и дужности опшхина да саме зидају школске зграде. Године 1866 стиже рат, тај рат и устав од 1867 повратише Угарској њена стара ирава. Према закону од 1868., деца су дужна посећивати школу за време од девет година: од шест до дванаест годнна обичну основну школу у којима има двадесет часова недељно; од дванаесте до нетнаесте годнне иродужну основну школу са пет часова преко зиме и два часа недељно преко лета. Газде код жојих деца раде као год и родитељи одговорни су морално и материјално за посећивање школа за дете, које им је поверено. Ко не следује овој одредби плаћа до 8 круна иовчане казне у корист школске касе. Ако после четири изречене казне родитељи и даље не следују наредбама закона, општинска власт по званичпој дужности има да наименује једпог тутора, који има за дужност да се стара о васпнтању детета. Реченн закон оставља црквама, удружењима и појединцима неограничено право да оснивају школе којима се дају иста права као и државиим. Општина је дужна да поднгне школу само случаја кад има најмање тридесеторо деце са траженим бројем година и под условом да у дотичном месту не ностоји већ једна школа. Држава посредује и има ту обавезу кад нп приватна иннцијатива, ни црква нн општпна нису у стању да поднесу трошкове. Програм је свуда једнак и подразумева: веронауку и морал, писање и читање, усмени и писмени рачун, прнчања и вежбања за памћење, угарску грамазику, геограФнју н народну историју, појмове из прпродних наука, земљорадњу и вртарство, певање, гимнастику. * Нешто о основној настави у Сједнњеним Државама — Као и увек до сад активност Сједињених Држава у педагогици огледа се у великим годишњим скуповима њихових друштава. Један од највећих био је 1900 год. у