Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

»313

Сћаг1еб1оп-у са 6—7000 чланова. Дискутовало се о: утнцају поезије на васпитање, о дејству вртова около школа, о настави у прнродним. наукама, о трговачким секцијама у Ш§ћ 8сћоо1б, о моралу у васпнтан.у деде и т. д. На овом конгресу свакад се чита извештај о учињеном напретку у претходећој години у самој земљи, а тако исто и у Енглеској, Нематкој н Француској. Међу мерама које су предузете последње године ннтересантни су опити учињени у Њу-Јорку и Чикагу, па и на другпм местима да би се извело медицпнско испитивање деце. То ј'е развнтак „СћШ 81;и<1у"-а, пспхологија деце, којн су дали повода овим опитима. Само у Чикагу се иде веома далеко: изучавају се са највећом пажњом сви детаљи Физичке Форме код деце : ширина очних отвора, положај ушију, облик носа. Педагози из других места по мало терају и шалу н веле: Тешко детету чији се нос не налази са свим на средини лица. Једна је од великих школских свечаности прослава двадесетдетогодишњице од покрета за реФормом у америчком васпитању за коју се сва част ирнписује Рагкег-у. Овај нови правац носи назив (Јшпсу тоуетеи1, поводом ■тога што је творац инагурисао у Кепсп-у 1875 г. своју каријеру наставника он је почео далеко раније: 1853, имајући свега 16 година, предавао је и држао часове, али у Кеиси-у први пут је нашао ирилику да бриљантно изнесе свој нрограм. Ту је он, војујући против рутине реФормисао школе тако да је прлвукао општу пажњу. Кенси постане место школског хаџилука, једна врста педагошке Меке ; ишли су да обилазе Паркера као што су у. почетку овог века обилазили Песталоци-а. 30 анрила прошле годиие ђаци и обожаваоци његови заказали су састанак у Кеиси-у да би му одали пошту и прославили његов пређашњи рад, пошто је у том моменту предузео ново дело као директор Института у Чикагу. Ретко је кад један васиитач за свог живота добио толике поште и симпатија. Тврди се да ни Песталоци ни Хербарт нису нмали толики утицај на Америчане. Паркер је мало писао, али је много урадио. Он се вероватно неће овековечнти са једннм системом принципа, тачно опредељеним у једном коду, али ће после себе оставпти ученике пуне одушевљења, кој е им ј е он дао, сачувати успомену предузимљивог, истрајног и занетог реФорматора, који, где год је прошао, са оштрином је обарао педагошке предрасуде и са обадве руке бацао животно семе. Историја његовог живота веома је интересантна услед различних незгода којима је нспуњена. Овај човек, који је као дечко жпвео у ееоској кући и умео се попети међу најобразованије учитеље своје земље, који је као ирост војник прелазећи степен по степен достигао до пуковника, који је као мали и незнатпи сеоски учитељ у почетку завршио своју каријеру на једном од највиших положаја за педагогију у Сједињеним Државама — он је доиста творац своје славе. Рођен је у раденичкој Фамилији, остао је сироче за рана. У осмој години радио је као сеоски надничар и могао је посећивати школу само за време од два месеца преко зиме. У тринаестој години унисан је био на универзитету Моп! Уегпои и учио без икакве помоћи, тако да је био принуђен да тестерише дрва н ради друге послове те врсте, и за време распуста понова је ишао на село. У шеснаестој години, рекосмо, био је учитељ у једној школи од 65 ђака, одкојих су већина. били старији од њега. Плату је нмао незнатну, свега 90 долара годишње, немајући стана и хранећи се код родитеља својих ђака, који су га наизменце примали. Пошто је променио неколико места оде у Саролтон. За положај нико му није имао да завиди. Путујући тамо, сазна- да су његовог претходника , ђаци избацили на улицу и