Просветни гласник

922

ПРОСВЕТНН Г.1АСНИК

Према овим екснериментнма чпњеним у Америди Бомбичи, нроФесор минералогије на болоњском университету, предузео је поново једну идеју, коју је већ био изложио 1880, а затим 1884, саветујући борбу против града, спречавајући га да се ствара или барем дејствујући да се његова зрна не повећавају. 1891. Бомбичи је предлагао да се понове опити, чињени у Тексасу, како би се добила киша, заштићујући у исто време жетву од непогоде. Често се пребадује наутаицима да задоцњавају са практичном применом своје науке. Тако што не може се рећи за Бомбичи-а, као научника, који је организовао ванредан минералошки музеј у Болоњи и као творца једне значајне теорије о СФероидичној кристализациј и минералннх материја, а нарочито воде. Он је одмах применио научне појмове које је добио по овом сижеу на то, да претвори тврд град у безопасну материју. Али нико није пророк усвојој земљи. Остварење овог предлога извршено је у Штајерској, према идеји Штигер-а. После опита долазила је увек блага киша, а облак са буром нестајао је. Штигер је поново више пута покушавао. То је исто учинио и његов сусед Восњак и увек са успехом. На крају 1897 год. постојале су 33 штације за пуцање против облака с буром. Употребљени топови у почетку биле су прангије, само нешто дуже. Творац методе по савету једног свог пријатеља, продужи прангијуса једним коничним грлом и постави своју справу на два метра висине, како би звучне вибрације, које треба да спрече стварање града, управно ишле према облацима. Земљораднички топ био је створен. Штигер је одмах Формулисао генералне принципе за примену његове методе: 1) Не стварати изолисане стације. 2) Почети пуцање пре но што оспе град. 3) Пуцати што је могућно више у критичком моменту. 4) Не напуштати пуцање док не пређе бура. Број стација у Виндиш-Фајштрицу у брзо повећа се и од 12 у 1896, достиже 33 у 1897 п 56 у току 1898 г. Месеца августа 1898 Е. Отави, посланик талијанског парламента и уредник листа Ц СоШ ^аЈоге, предузео је иницијативу да организује једну екскурзију у Штајерску, како би испитали добијене резултате. После повратка Отави, са великом непристрасношћу, изнесе успехе и неуспехе, којеје открио у практици у Марбургу и Виндиш-Фајштрицу. И семе нове артилерије није оклевало да проклија на талијанском земљишту; ту је оно наишло у толико на плоднију подлогу, у колико је већма падао чест и страховит град. Месеца Фебруара 1899. г. оснује се у Италији први синдикат за пуцање. У току исте године изишао је званични извештај Прохаске о Штајерској односно бура с градом и дејству стација за пуцање. Он није био тако ентузијастичан, алн његови савети морали су се чути и за последицу имао је то, да су у Италији створена многобројна удружења. За саму једну покрајину било је на крају 1899 год. 445 стација, а за целу Италију више од 2000. Конгрес који је сазват за 6, 7 и 8 новембар 1899 у Казаве-у имао је неочекиван успех. Више од 600 конгресиста одазвали су се позиву комитета. Дискусије на конгресу имале су плода. Резултат је био побољшање организације код удружења и давање већега подстрека за испитивања. Мало за тим и у Француској у многим покрајинама оснују се удружења исте врсте, па како је и само јавно мњење било заинтересовано, у парламентУ је тражена нарочита комисија, која ће на лицу места чинити испити.вању и то је и лостигнуто.