Просветни гласник

924

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

до сад иеиозната, великих димензија, ново „Мртво Море" тако исто иитересантно као и оно у Палестини. Научник путник пише, да је то најчуднија водена површина, коју је икад видео. Простор који заузима врло је велики, али не сувише дубок. Да би се могло нловитн, ваља ићн пешке по водн један километар, почевши од обале, како бн се стигло до чамца, затим треба вући чамац још за један километар, тако да се мора прећи одстојање од 2 километра од обале и тек онда чамац са својим говаром може у ствари запливати. Карактеристика најзначајнија и најчуднија овог мора је невероватна колнчина соли коју садржи у себи. Дно је компактна кора од соли. Чамац, наша весла, наше одело, додаје НесИп, бнли су са свим бели као кречем посути и кад водене капље падну на земљу, оетављају за собом куглице као год оне које остају од стеаринских свећа кад капљу. Није чудновато што и ово море и цела околина не дају никаквих илодова. * Атмоеферскп електрпцитет ц таложење водене паре — Артур Маршал, у једном пнсму у листу ЈТаШге, износи један чудан опит учињен да би показао утицај електрицитета на таложење атмосферске влаге. Ево Факта који га је навео да чини свој опит. На брдовитим брежуљцима јужно-источне Енглеске налази се више бара под именом <1е\уЈШ1с1б. Једна од њих заузима једну од кулминативних тачака овога предела и необично је великог обима. Услед свог положаја јасно је, да ова бара добија своју воду непосредпо из ваздуха. На крају лањскпх суша, кад су све баре у долини пресушиле, у овој је било још врло много воде. Ова партикуларност зачуди посматрача и нашао је само једно објашњење: разлика у електричном потенцијалу морала је нроизвести атракцију између честица водене паре и врха брежуљка на коме се бара находи. Зна се да кпшне капље нмају извесну количину електрицитета, али ипак ваљало је утврдити, да лп електрицитет дејствује на таложење влаге и да ли он суделује у снабдевању баре. Следећн опит, још непотпун, изгледа да потврђује ову хипотезу. На узицама од свиле, које су привезане за кочеве, који су пободенп у земљу, обешена су два порцуланска суда једнаке запремине. У сваки од њих вертикално метнута је по једна бакарна плоча. Обадва аиарата била су потпуно једнака, изузимајући што је у једном бакарна плоча била везана за земљу металном жицом док је међутим други био изолован свиленим концем. Оба су били употребљени ноћу 1 анрила 1899. Густа магла пала је на брежуљке. Сутра дан измерена је колнчина воде, која се находила у обадва суда. Онај са изолисаном плочом садржавао је 15 СЗ ,5 воде, док други 18 кубних сантиметара. Према испитивању овај резултат показује да је изолованн аиарат примио електрицптет на рачун воденнх честица, са којима је дошао у неку извесну равнотежу. Дакле код њега атракција морала је бнти мања но у оном неизолисаном апарату. Испитивич налази, да је у овом случају таложење водене паре резултат електричног дејства. Питање заслужује да буде прбучено, јер искуство још није јасно доказало ствар. * Дружтв учитеља у Париау против алкохола — Иницијативом Жано-а, инспектора основних школа учитељи париски донели су следећу одлуку: