Просветни гласник

ШКОЛСКИ ДЕТОПИС

82 5

земљописа. Земља је ноеилац и друштвеног и природног живота, те ее с тога као историска геограФија, политичка геограФија и етнограФИ .ја рачуна у прву групу предмета, а као шзичка и математичка геограФија пак у другу. — Према овој подеди сдободан ћу бити да се позабавим прво земљописом, потом познавањем природе и најпосде рануницом и геометријом, као предметима, који у основној шкоди представљају ову _ реадистичку — групу наставно! 1 градива. Земљопис се у већини сдучајева предавао вербалистички. Деца су учила по извесном утврђеном реду да именују оне симболе, којим се на мапи представљају планине, реке и др. геограФски објекти. При томе се није замишљало, шта ти знаци представљају. То се могдо увидети одмах, чим би се у испитивању ученика мало одступило од оног реда читања геограФских знакова, како је то наставник радио у једном сливу (III разред) и једном округу (IV разред), иди чим би се затражило од деце не само да именују поједине планине, реке, равнице и др. већ и да их опишу како их замишљају својом Фантазијом. Тако н. пр. уједној школи су ученици врдо добро излагади градиво из земљописа о подринском округу и то по уобичајеном реду: границе, планине, равнице и т. д. Али када сам од њих затражио, да пођу од Митровице на југ и да описују тај пут, да кажу, докле ће ићи равницом, за тим кад ће уз планину или низ нланину, где ће прећи какву реку и т. д. то сам одмах увидео, да ученици не могу да замисле ред геограФСких објеката у томе правцу. Још један пример. Ученици врло добро знају о извесној реци: где извире, кодико кракова има, на коју страну тече и где се улива. Али кад сам им почео стављати ова питања: „Где има више воде, у горњем иди доњем току те реке'? — Где вода јури брже у горњем — пданинском — крају или доњем (у равници) ? — Где су обале више — у горњем или доњем току? — Где је вода бистрија ? —Где је земљиште више — или код извора или код ушћа?" — онда сам на таква питања добијао наопаке одговоре, из којих се јаено видело, да је дотадање знање било само знање речи, а не и знање ствари. — Велику живост и заинтересованост у земљописно градиво уноси веза тога градива са историским градивом. А тако исто и историски догађаји постају у толико јаснији, у колико је познатије земљиште, на коме се дотични догађаји одигравали. Те везе у настави или никако није ни било или је било само за име дотичног места, ади не и за. замишњену пластику земљишта, пошто, каошто сам напоменуо, ње није ни било у духу ученикову. Познавање природе обухвата у нар. школи свекодико градиво из природних наука. С обзиром на највиши васпитни задатак ово градиво у нар. шкоди се мора тако обрађивати, како би се упознавањем природних предмета и појава ученик заинтересовао за околину, што га окружава, као средину, у којој ће се кретати његова воља и — извор, одакле ће црпсти средства за своје поступање кад постане човек. Према томе све чињенице прир. живота у народној школи се проучавају са гдедишта човековог културног рада. Природни предмети и појави у сдужби човековој сачињавају градиво ове врсте. Ну, да би се ово практично становиште у природњачкој настави могло извести, потребно је претходно проучити ону узајамност, која влада у животу извесних група природних предмета и појава. II из наставног програма наших народних школа види се покушај, да се природњачко благо расподеди по зајед-