Просветни гласник

832

ПР0СВЕ1НИ ГЛАСНИК

Ну к0.1ик0 је средња и виша настава у том погледу напредовала, тодиво је с друге стране назадовала за последње три године. Уследизмене закона о средњим школама 1898 г., појавила се опасност, да ће философски факултет остати без ученика, а средпе школе без наставника. Пре овога новога закона било је у целом Факудтету сваке године око 130 до 140 редовних слушалаца; а од 1898. г. почео се тај број нагло смањивати, тако да ће 1901—902. школске године битиједва 30 редовних ученика у целом Факултету, ако се још овога лета не измени закон о средњим школама. До пре неколико година технички је Факултет стајао најгоре у бројном погледу, а сад најгоре стоји фидософски Факултет. Ну иравнички је Факултет стајао увек добро, и стоји и сад најбоље. Њему није нашкодило примање великога броја гимназиста у Војну Академију; а неки мисле, да је ово оштетило философски Факудтет. То би било идеално стање, кад би сви ученици, који су сврпшли средње шкоде, биради у ведиким шкодама оне струке, за ко.је су најспособнији, и које највише воде. Ади ми смо дадеко од тога идеалнога стања ; јер матурантн бирају сад понајвише оне струке, за које предвиђају највећа унааређења у доцнијој служби, оне струке којима ће најбоље обезбедити свој доцнији породични живот, и које ће им, у исто време, допуштати што више слободе у њиховом раду. А како стоји у том погледу служба наставника средњих школа ? — Пре свега, претходна је сарема за ову сдужбу новим законима седмороструко отежана: 1) заведени су у Великој Школи, поред годишњих испита из појединих наука, стручни (дипдомски) исаити из одређених научних група; 2) заведено је ариаравништво за свршене ФилосоФе у средњим школама, које траје најмање две годнне, н ове се године не урачунавају у године проФесорске сдужбе, као што је то пре бидо с предавачким годинама ; 3) смањена је пређашња предавачка алата садашњим приправницима, те се ови не могу тим ни издржавати, а камо ли да набављају књиге, које су им потребне ради спремања за проФесорски испит ; 4) пооштрени су арофесорски исаити, и увећан је број предмета на тим испитима; 5) заведена је велика испитна такса, због које се сиромашнији приправници доцније јављаЈу за испит, и због које се и задужују; 6) уведена је трогодишња суалентура, док су пређе они кандидати, који су оддично положиди проФесорски испит, могди бити одмах постављени за проФесоре; 7) наставннци средњих шкода, кад постану чиновници, морају пдаћати и ванредан улог у удовички фонд ; јер сад нико не може постати проФесор гимназије пре своје 29. иди 30. године живота, а пре је то могдо бити већ у 24. години. — Ових и оваквих тешкоћа нема у другим сдужбама, које врше свршени правници и техничарп, иди ако их има, оне су знатно мање. С тога је природно, да ће