Просветни гласник

836

ПРОСВЕТНП Г.1АСНПК

,10же проФесохЈСки испит. Нема опасности по иаставу, ако они и нодуже остану у том положају. јер су они већ подожили главни део проФесорског испита, положиди су стручни испит из групе наука, које предају у школи; а поред тога су сдушади општу педагогику и гимназијску метододогију, и вежбади су се у шкодском раду, као чданови недагошкога семпнара. — Супдентска пдата треба да остане као што је и сад (2100 динара на годину). 4) Пошто мдади наставници проведу у гимназији једну иди две године, треба им допустити подагање ирактичнога ирофесорскога исиита. Овај би испит обухватио нарочито : а) познавање наставне грађе из дотичне групе наука у нижој н вншој гимназији, како је прописана наставним програмима ; б) два предавања из једнога или два предмета у нижем и вишем разреду, заједно с писменом прппремом за та предавања. Ова би се припрема могда израдити под надзором испитне комисије, те би се онда могла сматрати као писмен испит. Ко нема дипломскога испита с Ведике Школе иди с университета (докторат), тај би морао полагати нарочити испит још из дотичних наука. — Садашњи је проФесорски испит отежан поглавито многим предметима општега или претходнога испита, где се траже: 1. српска граматика, 2. српска књижевност, 3. српска историја, 4. немачки или Француски језик, 5. психодогија, 6. догика, 7. општа педагогика, 8. методика, 9. шкодска администрација. Међутим, потребну спрему из прва четири предмета даје гимназија, и без довољнога знања тих предмета не пуштају се ученици у Велику Шкоду; друга четири предмета уче философи у Ведикој Шкоди, где треба да подажу посебне испите из њих , као што је то бидо по пређашњој уредби Философскога Факултета (све до ове године) ; а испит из 9. предмета сасвим је непотребан, јер шкодску администрацију треба да познају директори, који је редовно и врше, а проФесори је никад не врше самостално. Чудно је да се за испитивање из школске администрације одређују нарочити испитачи (директори гимназија), који готово немају шта да испитују из ње младе наставнике. 5) За овакав практични проФесорски испит била би довољна три члана у испитној комисији, и онда би се самим тим смањили издаци испитаникови за испит. За ове три године, откад је заведен нов начин пспитивања, бидо је редовно по 7—8, а често и по 9 чланова уиспитној комисији за једнога кандидата; а по ранијем закону о проФесорским испитима било је 5 чданова у комисији, и они су вршили те посдове без награде, док сад испитаник плаћа свакоме члану по 20 динара, а председнпку (који и не ислитује каидидате) 30 динара. Поред тодиких чланова, који 5—6 пута морају долазити на испит, долази још и нарочити пословођа, коме је министарство требало давати награду, ади то није чинидо. Колики је то само губитак за наставу у Ведикој Шкоди и у средњим школама београдским, кад тодики наставници остављају своја