Просветни гласник

838

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

евоју в.гаст не показује и не намеће сидом свога положаја, најпре ће задобити своје кодеге, и оида ће и најдакше управљати у шко.ш. 9) Ако хоћедо да подигнемо средње школе на виши ступан., онда лорамо поднћи и углед наставницима тих школа и морамо чувати њихов аукторитет. Еро#есори морају заузети у опште виши иоложај у државној сдужби, но што га сад имају, и њихова се права морају изједначити с правима виших чиновника у другим државним сдужбама. Они то и заслужују, јер долазе у ред иајинтелигентнијих људи у земљи, а њихов рад спада међу најважније радове у држави. Њима треба нарочито одакшати иутовање по нашој отаџбини, по другим српским земљама и по туђим земљама, за време шкодских Ферија; јер то доноси користи школл и народу. Кад се многим другим чиновницима дају беспдатне карте на државним жедезницама, нека се наставницима свих шкода допустн путовање бар у пода цене, као што се то чини у другим образованпјим државама. Тако би се и Професорско Друштво дакше и чешће састајало, и на тај би начин и Главни Просветни Савет могао бар један пут у години држати гдавни збор, а овако се не држи готово никако (овај савет постоји 21 годину, а за то је време држао само један пут гдавни збор). Еод нас има разних савета при другим министарствима, који су од прилике онако уређени као и Гдавни Просветни Савет. Чданови свију тих савета примају нарочите награде за саветске посдове, а само чданови Гдавнога Иросветнога Савета не добивају никакве награде за те посдове. Некодико су пута његови чданови добиди беспдатне карте на државним жедезницама, а сад им се ни то не да. Посде, друга министарства потпомажу обидато стручне дистове појединих дружина иди дица, а министарство просвете је свега један пут иди два пут дало малу помоћ „Наставпику* , органу проФесорскога Друштва, који ће, без такве помоћн, морати престати издазити. 10) Једном стечена ирава не би смео ни један чиновник изгубити без своје кривице, а нарочито проФесор, који, према својој спреми, не може лако наћи другога занимања осим наставничкога. Кад стручан човек ступи у државну сдужбу, онда између њега и државе има уговор, који је регудисан законом, и овај се уговор посде не може изменитиједнострано, на штету чиновника. То је једно правно начедо, окоје су се наши законодавци више пута огрешиди, и то је учињено нарочито према просветним радницима, а највише према наставницима средњих шкода и према учитељима основних шкода. Па шта је добивено тим за државу и за народ ? Све државне установе и све народне тековине зависе највише од иросвете ; а међутим према њој се, у посдедње време, маћијски ноступадо. — С тога је неопходно потребно, да се учињене погрешке што скорије поправе, а нарочито да се иредавачима и другим привременим наставницима, који су подожиди проФесорски испит, урачунају године привремене сдужбе у стадну сдужбу, и да им се, према том, из-