Просветни гласник

848

просветни гласнпе

3. Характеристика Салустијевих дела. Салустије је први уметнички историчар римски. Римска ИсторијограФија бида је до Салустија само ређање догађаја без праве обраде грађе и без историјског стила.. Таквог се писаља ранијих римских историчара остави Салустије. Познат добро с грчком литературом. особито с беседницпма и историчарима, поведе се у историји нарочито за славним грчким историчарем Тукидидом. И у избору грађе историјске угледа се он на свог великог учитеља Тукидида, описујући у својим историјским делима своје време и оно што је доживео и видео. II ако није могао достићи свој узор у критици, ппак је тежио за истином,') ма да је био народни човек, као што се из свих списа његових види. И он, као и Тукидид, уноси у описивање историјских догађаја говоре и писма, а то с тога да боље нацрта поједине личности и прилике у држави. Он је први унео у римску историјограФију психолошки моменат, без којега се характер појединих личности не може тачно оценити. У том цртаљу характера и описивању прилика и јест главна снага Салустијева тако, да се с њим од Римљана не може нико поредити осим Тацита. Да би појединости, одвојене временом, могао склопити у целину, занемарује он више пута хронологију, па и историјску грађу. 4. Салустијев језик. Салустијев језик одступа много од класичног језика, особито од Цезарева и Цицеронова језика. Док Цезар и Цицерон избегавају сваку необичну реч, било стару било народну, Салустије намерно узима речи и изразе из списа ранијих писаца латинских, особито из дела старог М. Порција Катона и Л. Корнелија Сизене. Као народни човек узима он и изразе народног говора. Архаизми су у Салустија речи, у којима је вокал о место и (на пр. тоћшз), о место е (на пр. тог1;еге, (Итог818), и место г (на пр. ех181;ито), §егип(1ћ т ит и ^егишЛшп на - иппиз и -ипт место на -епсЈиз и -еппг (на пр. ршишн1из е!с), суперлатив на -ити$ (на пр. тахитиз), облици: пециИиг, §еп. 4. деклинације на -г (на пр. зепаИ, 1итиШ) и на -и$ (на пр. кшшКиз, зепа^из е!с.), асс. р1иг. тазс. и 1ет. §епет на -гв у оних речи, које у деп. р1иг. имају -гит, <1а1 и аћ1. дигз место диИиз (1и§. 7, 7), каткад гради нове речи као (ЈлзсогсЈлозин (1и§игЉ. 1). 66, 2), (ити1оз ?л8 (1ид. 91, 3), а особнто радо употребљава тЏпШлшв ШзГопсиз. У почетку реченице употребљава врло често гдИиг, само га не употребљава у почетку упитних реченица (\ г . 1з. Са1. 2, 9). Брло ретко има украса као Јгас ГетреМаЈх место Ћое 1етроге (ђ. Са1. 7, 1. 1и§. 3, 1) или раисгз (етрезГаШтз (1и§. 96, 1) место Ђгекг /етроге. Од великог су утицаја на Салустијев стил били грчки ппсци, као Демостен, Платон и други, а нарочито његов узор Тукидид. Као у Тукидида, тако је и у њега описивање кратко и снажно. Отуда је то, да он

Ј ) 8а11. ћ. Са*. 4, 3. 1р1;иг с1е СаШше сошигаИопе диат уепзвите ро1его раисхв а1)8о1уат.