Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

849

често више каже, него што се обично чини и много се што шта мора између редова читати. У изразима употребљава врло радо уаггаИо, то јест једнаке реченичне чланове казује неједнако. Због тога његов језик нема оног концинитета, који има класични језик, али читаода осваја како облик тако и садржина. 5. Салустијев значај, Садустије је имао међу савременидима и доцнијим нараштајима много кудилаца због свог живота и због језика. Како €е у језику угледао на Катона, то се говорило и о крађи. Квинтилијан (11181. ога1. 8, 3, 29) наводи о тој крађи ова.ј елиграм: ^егЂа апИдиг тиМит (ига1е СаШт, СНзре. Штовалаца је Салустијевих било ииак више. Тацит га (апп. 3, 30) назива ^огепЦззгтиз гегит Вотапагит аисГог Гелије „зиШИззгтит })гељНаИ& агНјгсет', Аугустин (<1е ст!а1е {1е1 7, 3) <ИзегИззгтиз", Квинтилијан (ш1. ога1. 10, 1, 32) вели за н> „Ша ВаПизИапа ЂгеуИаз, ^иа пгкИ арип аигез гасиаз а^дие егисШаз ц)о1е81 еззе регјееИиз" , Љ1с1. 101. пес орропеге 'ТћисупгЛг 8а11изИит иегеаг", Иж1. 102 „ гПа гттоНаИз БаПизИ ке1осг1аз и ; Марцијал слави ■Салустија у једном епиграму (14, 191) Јпс егИ, т регМкепГ посГогит согАа пггогит, РНтиз Вотапа Сггзриз гп ЈггзГогга". Историјска дела Салустијева била су од великог утицаја на потоње римске историчаре, па и на Тацита. Салустије је и раније и доцније корисно употребљаван и за реторску наставу. Иоједини га ретори и нису држали за историчара, већ за, беседника. Један је ретор саставио и збирку говора и писама из свих Салустијевих дела, а од 4. се века после Христа служе његовим делима историчари, особито историчари средњих векова. Јиибо ЛткеЉ

МАТЕМАТИКА ХГХ-ог СТОЛЕЋА од КОСТЕ СТОЈАНОВИЋА ИРОФЕСОРА

(СВРШЕТДК) Диференцијалне јвџначинв. Обичне диФеренцијалне једначине веза су између једне или више Функција непознате Форме једне непознате реда п и променљивих. За оваке је једначине од вредности Кошијева теорема, да за њих иостоји општи интеграл. Сваки систем једначина диФеренцијалних првога реда, који се може решити по изводима непознате Функције, има општи интеграл, решење, где је свака непозната Функција изражена као Функција независно променљиве и толико произвољних