Просветни гласник

наука и наста

863

часто, 10—20 см. високо, доле гранато, горе просто, жућкасто. Место .шшћа већином три нешто трбушава рукавца, ретко зеленкасте лиске развијене. Приперци љуспасти краћи од петељака. Цветови ситни, зеденкасто жућкасти, на врху стабда у рехав клас сложени и на ниже оборени. Перигонове кришке лапцетастс, шиљасте, доње на ниже посувраћене. Усна без оструге, дугуљасто јајаста, затубаста, са обадве стране има по један туп зубац а уздуж по средини два жуља, бела, у гротду упрскана црвеним тачкама, на ниже управљена. Плодник вретенаст много дужи од петељке. Ситна а дуговечна, жућкасто зедена иди загасита биљка, цвета у мају и јуну. Расте по мочарним местима у шумској дадовини на Острозубу, где ју је први пут, а између зеденичета, нашао д-р Ј. Панчић 1886. г. Ова ситна орхидеа размештена је скоро по цедој Европи. к 464 роду : Р1а1ап1ћега Шсћ. 67. Р1. сћогапта Сиб1;. (Кзћђ. 1сои. Г1. Оепп. е! Не1т. уо 1. 13—14 Таћ. 430. сд. 78, под именом Р1. тоМапа Есћћ.). — Туберидије дугуљасто вретенасте, на ниже дуго сужене. Стабло диснато и усправљено. Приземна два диста на усмине сведена, средње дишће објајасто дугуљасто, затубасто, горље ситно у обдику приперака и данцетасто. Цветови у многоцветном кдасу подбочени дугуљасто данцетастим а завршкастим приперцима, који су са пдодником једнаки. Бедичасто зеденкасти цветови без мириса, горњи перигонов дистић јајаст са два доња обдучасто сведепп, спољна два јајасто ланц&гаста и разведена; усна цеда данцетасто затубаста, оструга цеваста на врху сопаста, од пдодника два пут дужа. Прашничина окца при дну раскречена и разведена. Жиг уско руиичаст. Чаура уврнута озго сведена. Дуговечна биљка цвета у мају и јуну. Расте по шумама на брду више Рипња код Београда, на Габровачком брду и по Седичевици (д-р С. Петровић) и код седа Богошевца у округу врањском (Б. Ничић). Као и претходна простире се скоро по свој Европи. пдеме : 1ЛИасеае НС. к 496 роду : А11шш 1 ј. 68. А. гпагдагИасеит 81Мћ. е1 Зт. (Р^сћћ. 1с. И. 0. е1 Н. \ т о1. X, Таћ. 491 сд. 1077). — Три до четири десиметра висока биљка. Једноставно чено јајасто, спољне љуспе смеђе, од подовине у упоредна влакна искошене. Стабдо (бик) до подовине лисним рукавцима увијено. Л.ишће врвчасто, полу-цевасто, озго жљебовито. Ситни цветови у многоцветан, доптасто јајаст а густ штит сложени, подбочен двама јајастим тулузима краћим од штита, у коме нема ченака. Цветови на петељкама 2—3 и више пута дужим од перигона. Перигонови дистићи дугуљасто јајасти, 58*