Просветни гласник

наука и настава

865

широком усмииом обухвата стабло, која се при прелазу у лиску иагло сужава, лиска цеваста, члановита, дуж цртасто жлебовита. Клубашца снтна, 4—6 цветна. Пернгонови листићи кестенасто мрки, зашиљасто осати, доњи дужи од горњих. Чаура троугласто јајаста, дуго ртаста и дужа од перигона. Дуговечна, око иола метра висока биљка, цвета у јуну и јулу. Расте по подводним местима у Топчидеру и Раковици код Београда, на Власинском Блату и на Златибору поред Рзава. Из групе 8ерШ1 Висћеи. распростире се по Немачкој, Аустрији, сев. Италији, средњој и јужној Русији, Тракији и Румелији. 72. Ј. а1рГдепиз Косћ. (ЕЛ. Во188Јег: П. опеп!. то1. V, стр. 360). — Танак ризом хоризонтално пузи испод земље. Витко стабло усправљено, лиснато. Ллшће уз стабло усправљено стиже до цветова или нх надмашује, уско, слабо спљоштено, раздалеко и неприметно члановито, цртасто. Цветна клубашца у густу, округласту главицу сложена, кашто подбочену дељеним, дуго шиластим приперком. Перигонови листићи кестенасти озго црни, ланцетасти, нагло зашиљасти, спољни дужи; прашника 3—6. Чаура јајаста, троугласто завршкаста, кратко ртаста, краћа од спољашњих перигонових листића. Дуговечна, преко пола метра дугачка биљка, цвета у јулу. Расте по подводним местима на Копаонику испод Сувог Рудишта, на Златибору близу Семегњева. Налази се и на Кавказу, у Бугарској и Маћедонији. племе : Сурегасеае Јизз. 507 /ј род : ИшћгШуНа Уаћ1. ХермаФродитни цветови сложени у многоцветне класке који су у штитасто сложену оствицу поређани. Плеве многе са свију страна на класку црепасто стављене, доње јалове. Стубић чланковит, длакав, проширеном основом стврднут и трајан, жига три; плодник мрежаст. Плод објајаста орашица. Ситне биљке са жиличастим кореном. 73. Г. (И,с1го1ота Уаћ1. (Ксћћ. 1соп. Е1. Сегш. е1 Не1у. то1. 8. Таћ. 315. сл. 733). — Годишња, зеленкасто иепељава биљка. Неколика кончаста, непотпуно троугласта, уздуж браздовита а при основи лисната стабла у бокораст бусен израсту. Лишће (при основи стабла 1—3) линеарно, зашиљасто, мало краће од стабла; лисне усмине папирасте, смеђе, ситно маљаве, лиска по средини оретко маљава а при врху чекињицама обрасла. Дветови у дугуљасте и завршкасте класке скупљени, а класци у штитасто сложену оствицу поређани. Општи омотач састављен од три неједнака листића, доњи је обично дужи од цвасти. Плеве многоцветних класака пергаменасте, глатке, јајасте, црнкасто смеђе, само средином дуж