Просветни гласник

882

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нижем ступњу, роде се деца здрава, ако су се родитељи бавили дуже време у „здравом" иределу (8го. Могеаи). Од друштвених утицаја на прво место стављамо угледиње (иодражавање). Оно се, као инстииктиван догађај, изазван извесним утиском, ствара мимовољно и у то лт-тк о иостаје одређеније, у колико су радње (функције) виших живчаиих средишта, разум и воља, маае способни за одређивање живоТних радњи, моторичних и психичних. У животу деце и људи душевно саевим неразвијених, моћ је угледања много већа, но у животу људи свршених и образованих. Још су и Аристотело а за њим и Коменски дечје угледање нарочито истакли, испоређујући децу с мајмунима, који подражавају свему што око себе виде, чују и у опште опажају. Незнање деце, у чијем мозгу није још ништа урезано, чини их по Фенелону (1)е ГесЈисаИоп с!ез Ш1ев) подложнима п склоним подражавању свега, што виде. Нарочито људи неуропатичне конституције у опште су склони подражавању. Од интереса је, како вели Т. Г. Шасарик (Угледање 5), да се у извесним болестима, недузима и неправилностима у ошнте појављује подражавање у јачем размеру, на ирим. при хипнози у једностраном ослабљењу и одузимању говора, ири слабоумљу и тупоћи. Подражава се психофизичној радњи и то нормалној и ненормалној, тако да је угледање у једнакој мери чинилац и психофизични и психопатолошки. Историја је, како вели Ки^јпег, забележила душевне епидемије свију времена. Читаве гомиле бивале су подстицане да подражавају самоубиства, грчевиту нервозу, а да и не говоримо о кужном вршењу здочина, Фантастичних и заносних назора и празноверица. У наше доба постаје и шири се спиритизам на такав исти начин. Но не само гомиле, већ се и појединци, разуме се у колико тренутни утисак находи код њих сходну диспозицију, подражавањем доводе у патолошко стање (Кга/'[Ч-Е1ппд, 187.) Не само муцање, пиштање и други недостаци у говору, већ и стање с.шчно грчевима, вртоглавица, падавица, самоубилачка манија, верски занос и т. д. шире се угледањем. К. 8гедб (КтсЈсг&Мег I 95.) наводи пример из'дечјег живота, како је неко девојче штуцајући кашљало, а одмах за њим то је поновило других шест дедеојчица, и да је-у заводу од 280 питомица 12 у добу од 9 до 15 година Фркало коњски. У некој опет школи, вели, услед једног случаја више деце доби падавичне грчеве. У угледање увршћујемо васиитање које је, како вели 6-. А. КМпег (Раес1а§о^1ка 8.), прилагођавање васпитаника васпитачу, који је ономе пример за угледање и подражавање. Добро васпитање често је и само по себи довољно, да сачува децу од наследности, која иначе не би могла избећи кобну судбу деФектних предака. А опет лоше васпитање, не само да клице урођеног зла развија, већ и на здравом стаблу може произве-. сти и одгајити клицу недуга {Киј'ј'пег, 206).