Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

893

сва вежбања тако прегледао, у речнику није остало ни једне речи непревучене. ,Мећг капп тап гсоМ пгсШ уегТапдеп!" вели д-р. Крон. 1 ) (наставиће се)

1еИгћисћ Јег 2оо1одЈе Гпг ИоИеге 1_е11гап$1:аИеп ипс! с!Је Напс! с!ез ј-ећгегб, УОП 1»1о1о§18сћеп Сге81сћ18 Рипкгеп аизћеагћеГ1е1 уоп Т)г. ОИо 8сћтеИ, (Мие АиДа§е, Рге1§ 1 Магк., ЗТиМ^аг!, ип(1 1900. Ја сам 1898. г. у неколико свезака в Учитеља л реФерисао о једном пишчеву одличном делцету ,0 реФормним тежњама на области јестаственичке наставе", у коме је он на веома убедљив и критички изложен начин начелно и теоријски изнео најновије (туђе и своје оригиналне) мисли и замишљаје о томе, шта и како треба предавати из зоологије и ботанике у данашњим школама и у будућности. Изнео је, да и методика и ових наука треба да је на висини свога времена, и да и у њој у свако доба треба да се огледа и веје онај исти дух, који веје и у самим тим наукама у то доба. Према савременом стању педагогике и природних наука, он се више не задовољава само описивањем организама и њиховим систематисањем него тражи, да се исти свестрано разумеју, да се однос између грађе и живота постави и објасни (све на организму има свога разлога), да се развиће разјаснн, а све у толико, у колико је могуће ученицима, према њихову душевном развићу, схватити. Њих треба упутити и на то, да увиде да у природи немамо посла само с многим бићима, која стоје ту као у неком музеуму једно поред другог без икакве међусобне везе. Не! ЈКако су заплетени узајамни односи међу организмима! Хиљадама кончића испреплетано је међу појединима! Кад би се и само један од њих отргао, не само да би за отргнута бића бидо од тога особите „користи шш штете", него би много пута то била шта више неизбежна пропаст и.ш основ за страховито распрострањење других организама, којим би се често потпуно пореметила хармонија и равнотежа у природи (Примери: зависност ентомоФидног цвећа од лако покретљивих инсеката; однос између зверова, биљождера и травака заједно с дивадским цвећем; бакадар с харингом и становници на обадама северних немачких мора и т. д., и т. д.). Природа је један хармониски сдожен организам, свакако још ни из далека свестрано неисиитан. У њој појављивање неког тела на извесном месту никако није ствар слепог случаја, него и животиње и биљке — исто као и човек — производ су „свога

') Више се одиста не може тражитн (Тамо 59). просветни гласник , II књ. 7. св., 1901.