Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1047

никако сметати; али друго, што хоћемо и што имамо права хтети, то је, да се настава у моралу врши у име државе. Или можда ви мисдите, да је немогућно објаснити девојкама, шта је савест, шта је морална одговориост, дужиост и много других питања, која су подлога моралу, а да се метафизика и религија не дотину? Питања морала сједињују нас, а питања религијска и мета.Физичка цепају". И у сенату Франдуском била је за ту ствар изабрана комисија, у којој је известилац био антроподог Р. Вгосса. У подробну нзвештају, израђеном за р1епит сената, трудно се да докаже потребу, да се настава у игијени врши систематски и промишљено. Захтевао је одлучно, да се одвоји настава религијска од наставе моралне. Кад је једап од чланова комисије предложио, да се у наставном програму упесе одредба „наставе моралне и религијске", комисија није примила ту поправку, а Вгосса у својем извештају то решење овако правда: ,Кад би у нашој земљи била само једна вероисповест, кад бисмо у наше заводе смели иуштати само девојке васпитане у једној нстој вероисповести, када би се све остале вероисповести искључиле, било би, н ако не иотребно, ипак могућно спојити у један предмет наставу моралну и религијску. Али различност вероисповеди, које држава признаје, и начело слободе свести, истакнуто у нашим законима, чине да је та мисао неостварљива... Комисија у осталом мисли, да би спајање наставе моралне и религијске било на штету наставе религијске, јер ће настава морална бити свакако поверена проФесору лаику, а он нема ни довољно компетенције, ни озбиљности, да може обучавати у религији". На том је збору опозиција против предлога била веома енергична, имала је добре снаге, наоружане и стварним знањем и Формалном школованошћу. У свим говорима против предлога као реФрен понављаху се непрестано мисли: „Васпитање и настава биће једно од другог раздвојени", „Религија се поништава", „Моралне поуке независне од религије не могу се замислити". Тако је Ђевћаззаут Ле ШсћетопГ с највећим напорима доказивао, да су предложени девојачки лицеји неиотребни, јер су дотадашњи приватни и манастирски заводи довољии, лицеји су шта више оиасни, јер неће давати потребно васпитање морално, но ће једино развити несугласице друштвене, које ће довести до потпуног нихилизма. Говорник је имао при руци наставне планове дотадашњих школа, набрајао је Физичке апарате, који се у појединим школама улотребљавају — али поред свег тога своје знање о приватним и манастирским девојачким заводима није црпао из школске праксе и заборављао је, да се и најбољи школски планови дубоко разликују од њихова нрактичка извршења. Нарочито се бојао социјалне погибли, која ће понићи вишим образовањем жена. Помоћу поменутих државних благодејања биће примане у те заводе поглавито девојке из сиромашнијих редова; шта ће се међутим с њима догодити у друштву људском, ако оне ;не буду имале дросветни гдасник, II кн>. 8. св. 70