Просветни гласник

1098

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

И3 НАУЕЕ Учење писања без таблица. — У једној основној школн у Хаповеру почело сс прошле годиие ј I. разреду учење писања без таблица, уиотребљавајући одмах хартију, неро и иастило већ при ирвпм вежбањима. 11ије употребљено пи претходио иисање оловком, јер би зарезивањс ових писаљака у целом разреду одузимало мпого вромона. Ове ће се годпне покушати то у више основних школа, иа ако буде повољан успех, таблице ће се сасвим пзбацити из школа. II. * Писменн радови у француекпм школама. — У француским школама има и оваквих писмених радова: У сваком разреду има по једна свеска за задатке, у којој сваки дан други ученик напише нешто из наставе, и ту забележи датум п своје име. Те се свеске чувају у школи, и показују се надзорпику, који ирема том оцењује укупан успех у целом разреду. Осим тих свезака, које иду од руке до руке, има и других, којо иоказују напредовање \ појединих ученика. Сваки учеиик, ирп ступању у школу, добива ио једну свеску, у коју уноси свакога месеца нрви задатак из свакога наставнога нредмета, бсз номоћн учитељеве. — Ну и учитељи су дужни сваки дан писмено спрем.ати се за нредапања, и те писмепе припремо морају показати директору или надзориику, кад их затражи. 15. * Нпсменост у Италији. — Како стоји писменост у Италији, видп се из ових статистичких података, које је један талијански лист нзнео: 1897. г. венчала су се у Италији 458.082 лица; од њих је било 204.098 неписмених, који нису умели ни читати ни писати. Дакле, од 100 венчаних било је 45 лица, која ннсу могла иотиисати брачни уголор, Овај је проценат различан према областима; тако н. ир. у Пијемонту беше само 11°| 0 неппсмепнх, а у Калабрпји 77%. " ' Б. * Чешки учител. у немачкој школи. — У једној немачкој општннп у Чешкој ностављен је прошле годипе једап Чех за управитеља основне школе. Општина је уложила нротест код земаљскога школскога савета, алн је одбијена. Услед тога скуие се родитељп учеиика те школе и сазову збор, на ком реше, да новоме учитељу, ако дође, неће продаватн ни јела нп пића, те да га на тај начин отерају! — Ето, каквим се срествпма „образовани" Иемци служе у „културној" борби против Словена. Б. * Руске основне школе. — 1896. г. имала је руска царевина 18,704,785 квадратних врста са 126,368.827 становника. Основних школа било је те годипе у Русији 78.724 са 113.924 наставника (међу њима 22.879 учитељица) и 3,801.133 ђака (међу њима 731.544 ученице); а 1. јануара 1899. г. бпло је 4,111.409 ђака. При основним школама беше 1896. г. 45.255 књижпица. Само у балтичким областима основна је настава обавезна. Она стоји најбоље у западним п северним губернијама, а најгоре у јужној Русији. — Како је народно образовање напредовало, види се и по војној служби регрута; тако, 1876. г. само је 2.471 регрут служио скраћен рок у војсци, према својој