Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

1099

школској спреми, а 190.068 регрута нису имали тога права; 1886 г. било је регрута прве категорија већ 11,435, и друге категорије 220.650; а 1896 г. били су бројеви обе категорије 25.952 и 251.298. — Полозкај учитеља руских основиих школа није повољан. Највећа је њихова плата у опште 300 рубаља, али је у неким губернијама у селима просечна плата 200 рубаља, а у некима 150 рубаља. С тога многи учитољи остављају службу, те се радије баве трговином н другим нословима, услед чега влада оскудица у наставничким снагама. — На основне школе издала је држава црошле године блнзу 6,5 милиона рубаља, а иа нросветне цели у опште свега преко 33 милиона рубаља. Целокупно иримање руске државе, која сад има око 130 милнона становпика, бнло је лаие иреко 1.757 милиона рубаља. В. * Положај учитол.а у Америци. — У Здружепим Државама амернчким учитељи нису ни државни ни оиштински чиновиици са сталном службом и с правом на иенснју. Њихове су сводоџбе као тцговачких илн заиатлијских помоћника, којн траже рада. Учитељских школа не беше ире 1839. г.; а и сад се не признају свуда сведочанства учитељских школа као најбоља. Готово свуда се тражн, да учитељн морају бити чланови друмггва умерености, те да се уздржавају од алкохолних нпћа, н да знају научно доказати опасности од алкохолизма. В. Аустријски шволски музеј. — У Бочу има друштво, које подиже државнн школски музеј с овим групама: 1) оншта педагогика, с одољењима за забавишта, школске грађевпне, гимнастику, ручни рад и др.; 2) настава у основним, грађанским, средњим, стручним и војиим школама; 3) заводско васпитање за слепу, глухонему, слабоумну, осгављену, сиротну децу и др. Ту ће бити и велика библиотека с овнм одељењима: 1) школско законодавство н статистика; 2) недагогика и њене помоћне науке; 3) научна библпотека; 4) уџбеници п помоћне школске књиге, аустријске и туђе; 5) угледна књижнпца за омладинске снисе; 6) читаоница, у којој ће бити пајважнијп педагошкп листови, домаћн и страни. Поред тога биће и популарних поучних предавања у овом музеју. Чланови друштва плаћају ио 2 круне на годину. В. * Реформа средњнх школа у Немачкој. — У новембру пр. год. пздао је цар немачки наредбу, по којој ће се реворма средњих школа, коју је цар 1892 год. отпочео, наставити према овпм гледиштима: 1) Гимназија, реална гимназија и виша реалка сматрају се као равноправне; а тим со упанређује реалистично знање, које се све више шири; 2) у гимназијама и роалним гпмназијама, поред латинскога језика, треба и енглескн језик бол,е проучавати; зато се у три виша разреда ^имназпје може узетн енглески језик као обавезан, а Француски као необавезан предмет; 3) прн учењу грчкога ј езика треба уклонити бескорисне Формалије, него треба, поред естетичкога схватања, пазити нарочито на везу између античкога света и модерне културе; код нових језика треба захтевати и вештину у говорењу и поуздано разумевање нисаца; у историјској настави треба проучавати нарочнто важне одсеке старе историје и немачку историју XIX. века; земљопнс треба да предају стручни наставници; код наставе нрнродних наука треба више посматрања и ексиерн-