Просветни гласник

1100

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

ментовања, с честим екскурсијама, код Физике и хемије треба још и иримене; цртање треба да уче нарочито они ученнци, који се мисле посветити техннци, ириродним наукама, математици и медицини; телесна вежбања треба да служе здрављу, тако и иодееан распоред предавања на часове и повећање времена одмора; 4) завршне испите треба што пре уклонити; 5) уређење средњих школа по угледу на наставне планове у Алтони и Франкфурту треба иродужити, јер су ове шк.оле до сад показале у онште повољап успех (у овим се школама учење туђих језика почиње Француским језиком, а латински и енглескн језик долазе доцније). — Цар се нада, да ће се на овај начин иротивности између застушшка хуманистичкога и реалистичкога правца ублажити, и да ће се најпосле доћи до измирења. В. Средње школе у Пруској. — У Пруској беху прошле године 564 средње школе. Од њих су 163 школе издржавале саме варошке општине, 212 је издржавала сама држава, а оеталима је држава давала помоћ. Потиуних школа било је 381, а непошуних 183. Сталних наставничких места било је 6.187, али 127 места нису била поиуњена. Број ученика је за последње три годипе знатно порастао : од 159.000 на 187.300. В. * Кише женске школе у Аустријд. — У Аустрији има оваквих виших женских школа: у Доњој Аустрији 4 шесторазредне и једна троразредна школа у Бечу, и 3 дворазредне гаколе у другим местима; у Горњој Аустрији један шесторазредни женскн лицеј у Линцу; у ПТтајерској један шесторазредни лнцеј у Грацу; у Корушкој једна петоразредна школа у Целовцу; у Крањској једна немачка и једна словеначка школа у Љубљани с но три разреда; у Приморју један шесторазредни лицеј с талијанским језнком у Трсту; у Тиролској једна четвороразредна писола и једна дворазредна школа; у Чешкој један шесторазредни лицеј с немачким језиком у Прагу, једна шестор азредна виша женска школа с чешким језиком у Прагу, и још 3 дворазредне школе у другим местима; у Моравској једна петоразредна школа са чешким језиком у Брну и оснива се један троразредни лицеј с немачким језиком у Брну; у Шлеској једна троразредна школа у Троиави; у Галицији, осим 4 шесторазредне и 11 петоразредних женских грађанских школа, има још 9 дворазредних и троразредних виших женских школа у разним варошима, које, поред општег образовања, спремају ученице и за учитељску службу; у Буковини један шесторазредпи женски лицеј у Черновицу. — Ове су школе различно уређене. У њима се унотребљавају и они уџбеници, који су одређени за мушке средње школе, учитељске школе, трговачке школе, грађанске школе. Нема довољно спремних наетавничких снага, ни мушких ни женских, а хонорарни наставници сматрају свој рад у овим школама као споредан. — Сад се ради на том, да настава у вишим женским школама траје свуда шест година, и да се иосле тога могу додати још и нарочити течајеви за стручно и научно образовање; после, да број иедељних часова предавања не буде већи од 25, и да се настава држи само пре нодне; затим, да се у тим школама нредају ови нредмети: веронаука, наставни језик с литературом, Француски језик и доцније још један туђ језик, историја, геограФија, природне науке са соматологијом н хигијеном, математика, цртање, лепо писање, и као необавезни предмети: гимнастива, певање, ручни радови, и најносле, у засебним течајевима педагогика н домаћа економија; и на нослетку, да при наставн суделују и наставници и наставницс с довољном научном спремом. В.