Просветни гласник

Б Е Л Б 111 К Е 1101

Више женске школе у Француској. — Државпи саветник СатШе 8ее, који се сматра за духовног ода модерних јавних виших женских школа у Француској, написао је једно дело о овим школама (ТЈусеез е1 соПедез <1е јеипез Ш1ев), које је лане доживело 7. издање. Из њега сс види, да је 1899. г. било 68 јавних (државиих и варошких) виших женских школа, а 1882. год. било их је само 3. У тим школама остају ученице до своје 17. године, а то је једну годину дуже него у Немачкој, у којој има 120 јавних виших женских гакола. Ну од Француских школа 40 су државне школе, а од немачких сато 17. Према том, Француска република чини знатно вигае за вигау наставу женске омладине него све немачке државо заједно. — С. 8ее издаје лист за средњу асенску наставу (I/ Епве^нетеп! босошМге (1еб јеипев Ш1сз), којн је средигани орган ове Француоке наставо. В. * Руске велике школе. — Услед немира руских студената ирошле године, знатно се смањио број студената, и то у Петрограду од 3.867 на 3.662, у Москви се смањио број за 382, у Кијеву за 290, као и у Харкову, обог тога је изгубљен н знатан број проФесора и доцената. Министарство просвете мисли то спречити у будуће завођењем отудентеких конвиката, појачањем уннверситетскога надзора н нроширењем нрактичних занимања за студенте; и за то је одредило близу 3, 5 милиона рубаља, те ће издаци за адмшшстрацију и надзор бити два пут толики, као за научне потребе. Б.

Универеитет у Чигсагу. — Многи амерички универснтети постали су и развили су се уз помоћ дарежљивнх, богатих људи. Тако јо постао и университет у Чикагу. Харпер, професор јеврејскога језика на јелском (Уа1е) университету, науми основати угледни универсигет, где би се избегле мане других америчких университета. У Чикагу упозна се он с г. РокФелером (ЕоскеГеПег), који с одушевљењем цристане на његове идеје. Он обећа Харперу 600.000 долара (3 милиона динара) под погодбама, да његови суграђани даду још 400.000 долара, и да Харпер буде председник новог университета. Већ за месец дана беше један милион долара потпун. То беше месецамаја 1889. год. Погато један милион није био довољан, то је истж поступак понављан донде, док најпосле РокФелер није поклонио свега 7,700.000, а његови суграћани 5,000.000 долара. Харпер буде позван за цредседника университета с 10.000 долара (50.000 динара) годишње плате, и због велике плате добивени су најваљанији про®есори из целе Уније. Ускоро пошто је отворен университет, скупило се већ 2.000 студената. Ферија има мало. Четири наставна квартала раздвајају се само с по једном недељом Ферија. Школарина је за један квартал 35 долара. Многи сиромашни студенти иалазе у Чикагу згодну прилику да заслуже новаца у слободно време: пале Фењере на улицама, служе као келнери, или послужују код својих богатих другова. Осим сјајних слушаоница, најбољих лабораторија, богатих збирака и библиотеке с 330.000 свезака, има млади университет и своју звездаЈшицу 20 миља далеко од вароши, и.сталан капитал од 5 мнлиона долара. — Ноки су университети још знатно богатији, али од 484 амсричка университета има их 158, који немају нигата, и 54-, којп имају мање од 25.000 долара. — Многи университети немају богословскога Факултета. В. *