Просветни гласник

65*

НАУКА И НАСТАВА

969

Изневши шта се управо има да разуме под именом хсрос или славом, и на чему се оснивају ови славски обреди, на реду је да лређемо на раздичита својства појединих хероса, као и на маниФестације њиховог Осим нско.шких анегдота, које се у нашем народу причају о појединим свецима, као одичењу славе, нама се врдо мадо очувадо од првобитних веровања у моћ и начин маниФестације њиховог дедања. Тек се на овој тачци види, како је мадо и недовољно овај обичај код нас обрађен. Кроз дуги низ векова ипак је хришћанска црква у овом једном успела, што је од првобитних јаких и моћних пдеменских хероса заменом начинида божје угоднике," 4 ) који се нигде не истичу као самостадна моћна бића, већ, као и сами свеци, они су први и најбдижи посредници, преко којих се човек Богу обраћа. 55 ) Сдична особина хероса надази се и код Грка, ади врдо ретко, 56 ) док је, међутим, њихово самостадно дедање обична појава. Далеко распрострањенија и у нашем народу још и до данас јасно очувана особина хероса бидо је његово откдањање тешких бодести, као и помоћ његова при оздрављању бодесника. Ова особина хероса бида је код Грка једна од најраспрострањенијих, а могла би се довести у везу са становањем хероса под земљом, из које су опет сви декови, било биљни било минерални, потицади. 5 ') Многи хероси имају за далеко распрострањење свога култа скоро искључиво овој својој особини да благодаре, а други онет као нпр. Аскдепиос и Дионисос имају томе и своје уздигнуће међу богове да припишу. Врло често се међутим дешава и то, да се првобитно властито име самог хероса и не познаје, него се озиа-

54 ) Упореди Ј. А. ШШ у 1)агет1)ег§-8а§Ко, ЦкУошшге.... (;оте III, 1. стр. 144. — МИсЊбрег у Јаћг1шсћ сЈез ка1зег1. (1еи1всћеп агсћао1о§18<Љеп ћмШиЈз В(1. II (1887) стр. 29. 55 ) М. Ђ. Мшићевић, ор. сН. стр. 96: »Светац, кога слави једна породица, сматра се као најближи и најбржи заштитник њезин. Њему се она моли, њим се иајчепгће заклиње, и кроз њега се иада да добије од Бога оно што жели". 56 ) Е\ Бепекеп у ор. «4. I, 2, ст. 2476: »Аћег е1пе зо1сће 81е11ип^ <1ег Негоеп а1з УегтгШег Лез 6е1)е1;8 иш1 ЈГпгзргеећег <1ег Мепвсћеп ће1 <1ен 6б41егп 1г1и пиг луеш^ ћегуог, оћ^оШ (Ие НеПепеп зе1ћб(; \уоћ1 сНе РигћШеп Јиг апс1еге патпепШсћ 1'иг уегб1огћепе Ап^ећбп^е ап сИе боИег ш г1сћ(;еп р!1е§1еп. Рпг јеШ гсегзз гсћ пиг егп вгсћегев Вегврге1 апги/ићгеп: Р1п(1аг гес1е(; Кет. VII, 94 3. (Наиск) (1еп Негак1е8 ап: с о џахафу XIV б'8Л80меу "Нрад Лоом хе леЉеџеу хорау хе уЛаууссЈ7Х1да — дигааа^ де — ^охосау аЛкаг аџа/аушг дусјЗахсог Заџа 8180/леу. *') Упореди К 1)епекеп ор. си. ст. 2482.