Просветни гласник

970

просветни гласник

чава само општим нменом гјдшд 1<>го<к.^) У самој Атици било је много таквих хероса, а по осталој Грчкој још и више. 59 ) Кодико је зиачајиа ова особина хероса, види се из тога, што је номоћ добивена ма од ког хероса (= свеца) могла да проузрокује у нашем народу и саму промену славе. Интересантан је и начин, на који се ово врши. Милићевићвели: ,Коме умиру деца, па ништа не помогне што се год творило, тај хоће, поред својег крсног имена, да узме још којег свеца да слави; али не знајући кога на име да избере, ради овако: умеси жена 5 — 6 колачнћа, и сваки намени по једном свецу, па их стави пред дете које пм је још остало у животу. За чнј се колач маши дете, онога свеца славе родитељи носле тога као и Крсно име своје (Темнпћ)". 60 ) Овдеје јасно, да се у тим колачићима мора подразумевати жртва, која се обично херосу подноси, а о којој ћемо ми мало даље говорити. Том жртвом бива херос умилостивљен, те одбија од деце болест, а даје им здравље. Ну, да .1и је овакав начин разазнавања хероса, који може и хоће у болести да номогне, од вајкада у обичају био, могли бисмо носумњати; јер као што је код Грка било нарочитих хероса-лечника, тако је морало и код нас бити добро познатих и специјалних хероса за лечење болести; што је опет заменом хероса хришћанским свецима заборављено и изгубљено. Ово мишљење потврђује још и један други Факт, који Милићевић као узрок промени славе наводи: „Крсно се име врло ретко и врло тешко мења; алн се може догодити да се ко у тешкој болести, или у великој невољи, замоли и ком другом свецу, кога не слави, па да добије лакост и помоћ. Такав човек може, после тога случаја, узети да слави и тога свеца који му је помогао; али нрве славе своје не оставља докле год је жив". 61 ) При овоме, дакле, нема пикакве случајности као код случаја са болесним дететом, већ се у неколико са извесношћу моли само једном једином свецу. — Само се по себи разуме, да ми за' сада услед недовољно прикупљеног материјала и неиспитаности на овом иољу, не можемо чак ни то казати, коме се од светаца у оваквим случајевима обично обраћа. Прикупљањем онаквих анегдота, као што нам једну износи и

58 ) А. ГигЈ^ап^ег ор. сН. стр. 22: »ТЈпе зегпсе р1из рагУсиИегетеп!; аМпћиб аих ћегоз соп8181е Јапз 1а ЈЈиег180п с1е8 та1асИе8. Сег1;ат8 ћбгов (1оп1 1а гериЂаИоп 8'(51;а1(; герапс1ие аи 1от §гасе аих сигев (ргИв ауа10п4 орегеез е1 ;а1еп1; а1огз (1е81§пе8 8ои8 1е 81тр1е пот с!е гјрад 1атрод и т. д. 59 ) МИсћћб^ег ор. сК;. стр. 29: »Еше с1ег ћегуогга&епсИеп Е^епбсћаЕеп аПег Негоеп, 1ћг е1§еп(;Нсће8 СгоТо1е<; 181 сИе НеПип§ уоп КгапкћеНеп. Уоп (1еп ту4ћ18сћеп «11(1 ћаНзтуИнвсћеп пеппе 1сћ (ит т1сћ аиЈ АШка ги ћезсћгапкеп) аивзег Негак1е8 (МШћ. с1. а1ћеп. 1п81. II, 8. 250) сНе А8к1ер1ас1еп, А1коп, Аг184отасћо8, Атрћјагаоз ипс! 8е1пеп Кге18, (1еп Негов и<грод, Тохаг1б (ипс1 Ка1ат11;ез?) а1з 8рес1Дбсће НеИћегоеп*. 60 ) Ор. сК;. стр. 97. 61 ) Ор. сИ. стр. 96.