Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

САСТАНАК И ДОГОВОР СРПСКИХ ГЛАВАРА У КУЧИМА 1614. ГОД. РАДИ УСТАНКА НА ТУРКЕ при.10г критици извора за историју српског народа ОД ЈОВ. Н. ТОМИЋА

У седиици Француске Академије Инскрипција и Књижевности (АсаДеппе с1е8 швспрИопз е1; ће11ез 1еМгез) од 9. јула 1840. год. њен члан Берже де Ксивреј (Вег§ег с1е Хптеу) приопштио је једну своју расправу под натписом Метоп'е зиг 1еп1аИте сИпзиггес^оп ог§ашзее <1апз 1е Ма§пе (1е 1612 а 1619 аи пот (1и Бис с1е Кеуегз, која је ттампана у Мегшлгез с1е ГАсаДеппе (1ез шзспрИопз е! ТзеИез 1еШ - е8, 4оте XIV, 1. раг(ле, р. 304.-—385., и у ВЉПоЉедие Ле 1'Есо1е с1ез Сћаг^ез, 4оте II, р. 532.—553. Као што се види из самог натписа, расправи је предмет један од, многих безуспешних покушаја из прве четвртине XVII столећа, да се Хришћани на Балканском Полуострву дигну на оружје против Турака, и устанак се у Грчкој имао извести за рачун Карла II од Гонцаге и Клева, војводе Неверског. Овај властелин Француски водио је порекло од византијскога императора Андроника Старијега, који се био оженио Јоландом (Иреном) МонФератском. 1 ) С овом женом својом Андроник је, поред друге деце, имао Теодора ПорФирогенита, коме мајка 1306. год. даде маркизат монФератски, што га она доби од свога брата Јована Правичнога. Од тог Теодора Падеолога, маркиза монФератскога, у мушком и непосредном наследству, а у шестом колену, водила је порекло Маргарита 2 ) Падеологова МонФератска, кћи БониФација IV Палеолога, која се 1532. год. удаде за

') Мати Симониде, жене краља Мидутина. 2 ) Кћи Марије, а унука слепога деспота Стевана ХурђеБића (Бранковића).