Просветни гласник

940

просвктни гласник

он природно узима свагда најлакша места за тумачење, што му у осталом, наређују и сама Правида за испит. За тачно уверење о уснеху у језидима боље би бидо, да су за испит одређена дела и иисци, у веЛем броју, како лакши тако и тежи, како проза тако и поезија, и то дела која би учениди већ биди читали и тумачиди у последња четири виша разреда, као што је то, нпр., на Француским "бакалореатнма. Да је овако уређено правилима за испит зрелости и наставним планом гимназиским, онда се извесно не би десио овде случај, да свих пет приправника из извесног практичног разлога, изберу за испит од два жива туђа језика (немачког и Француског) само немачки, ма да су они по уверељу наставника тих језика биди спремнији у Француском, који су код њега непрекидно учили за све три последње године, док су се наставници немачког језика често мењали. Сем овога, и за саму наставу живих туђих језика преко је потребно предузети потребне мере за набавку стручно саремних и сталних наставника. Наиме, треОа урадити оно, што се за наставу живих језика ради у ишназијама на Западу, треба, т. ј., ради спреме за наставу немачког и Француског језика слати нарочите државне питомце (од свршених великошколаца или наставника средњих школа) у оне земље у којима се ти језици говоре, и те питомце уговором обвезати да, по повратку, известан број година морају предавати дотичне језике у гимназијама. Само на овај начин добили бисмо сталне и добре наставнике живих језика, а не би се, као сада, готово сваке године мењали други наставници, и не би ову наставу вршили неспремни наставници, који нису никако на страпи изучавали живе језике,. или који су се на страни спремали за сасвим друго нешто, па по невољи предају живе језике. — Сем тога, требало би, поред Француског или немачког језика, допустити приправницима да Факултативно полажу, но изјављеној жељи, и који други живи језик словенски, н. пр. руски,. пољски или чески, као што је то допуштено у Француској за романске језике (талијански или шпански). Из групе историско-географске успех је био одличан. Овде бих имао напоменути то, да из ове групе треба да се изостави Космографија, којој овде није места, а да остане Физичка, политичка и економска геограФија. У историји треба највеће тежиште да падне на историју сраскога народа, која се може добро изучити само у вези са општом историјом Евроне, због чега се и у наставном плану оне не смеју засебно издвајати у вишим разредима. Из Физике Је био успех одличан, а из Шатематике је релативно најмањп успех постигнут, јер је био виши од доброг, а мањи од врло доброг. Узрок овако релативно слабијем успеху у математици лежи у променама наставника овог предмета. Нигде више, но овде, није се видела велика погрешка честе промене наставника и велика потреба да се, бар у два најстарија разреда, не мења наставник. Ред је био за време испита примеран. Завршујући оааЈ кратак извештај, част ми је изјавити Вам, Гослодине Министре, захвалност на новереној ми дужности, ,и замолити Бас да примите уверење о мом свагдашњем поштовању. 19 јуна 1901 год. Београд. Божидар Проки!. проф. В. Шкоде