Просветни гласник

77*

НЛУКА И НАСТАВА

1153

Ово је први манастир од Чачка идуКи уз Мораву. Од цркве к југоистоку иогиав има у по брда један камен. Покрај пећи седеЛи (= ако се седи) ништа се не добија. Л.акше се је обући седеКи него стојеКи. СудеКи по неким словима то је писаб Живковић. Илија ЛалевиК.

СЛАВА — КРСНО ИМЕ СТУДИЈ А Д-|>а Милоја М. Васића

(СВРШЕТАК) До сада смо погдавито обраћади пажњу на то, шта се под сдавом разуме, т. ј. ко се сдави. Ади није мање интересантно и питање: ко сдави ? Према самој нрироди сдавских обичаја појмљиво је, да је породица са својим кућним старешином најпозванија да се сећа својих покојника, да сдави; о чему смо ми већ и говориди. Осим породичних слава, код нас су нознате још и тако зване еснафске славе. Оне се по обреднма не раздикују ни мадо од породичних сдава. Постанак ових сдава није тешко протумачити. — Свима је нама добро познат обичај, да син не насдођује оца само у имању, него још и по занимању. Отац трговац, иди ма каквог другог занимања био, најрадије даје свога сина на исти занат, те да би он очеву радњу и даље продужити могао. Ми се морамо и овде нозвати на аналогију, коју надазимо код старих Грка, а тек из тог упоређивања биће нам јасно, што су и у ново ослобођеној Србији нешкодовани и без икакве претходне спреме свештенички синови могли постајати свештеницима на парохијама својих очева. Из овога се јасно види, да порекдо еснафским сдавама дежи у овом наслеђивању исте врсте занимања, а са тим и прослављања истог хероса. 70 ) И ако не би бидо искључено, ипак је мадо вероватно, да је у прво време, кад су овакве славе установљаване, сличност и једнакост занимања могда пробудити идеју о јединству таквих занатдпја, те као засебна група са својим уређењем сдичном породици сматрана; усдед чега би и сдава разумљива бида. Као што смо мадо пре споменуди и црквеним славама морамо тражити порекдо у гентилним сдавама њихових свештеника, који су се у ,0 ) Бепекеп у ор. сИ. стр. 2474 и 2475.