Просветни гласник

1154

* ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Грчкој, као што је лознато, често пута сматрали не само за прве установиоце и вршиоце појединих култова, него чак и за директне потомке појединих хероса и богова. 71 ) Школске славе су код нас доцнијег порекла,") а њихова установа је врло добра у основном смислу саме славе погођена, јер је као човек, који се прославља, узет онај, који је најпре и много за школу у Српству учинио. Напротив, ничег зиједничког са правим обичајем славе немају тако зване оиштинске славе, где спадају крста и заветине. Они су остатак других религиозних обреда, који су се вршили по пољу, таумама, гајевима, или пред самим једним дрветом. Ови обреди не спадају у обим овог рада; о љима ће бити другом приликом говора. 13 ) * Пре него што иређемо на саме обреде при прослављању славе, о којима ће бити говора у одељку за овим, нама је потребно видети, какав карактер на себи носи сам тај култ и његови обреди. Ми смо већ имали прилике напоменути, да хероси нису ништа друго, него умрли претци, којима се једном у години приносе жртве. То приносење жртве узело је на се свечан облик, којп се маниФестује у обичају славе. Поред онога, што смо већ о овоме казали, нама стоје на расположењу још даљи докази, које ћемо овде из самих обреда прослављања славе навести. Оставивши за сада на страну друге доказе ми ћемо се мало дуже забавити кољивом , које је, исто онако као и славски колач, једна од најбитнијих жртава. које се при слави покојницима приносе. Исто онако, као што се на свакој даћи или задушннци мора налазити и кољиво, тако је и са самом славом. Али и овде има изузетака, који правило само потврђују, т. ј. да се иод славом разумеју умрли претци, а никако они,

") Ђепекеп у ор. сН. стр. 2474. ,2 ) МилићевиК у ор. сН. стр. 161. ,3 ) Милићевић у ор. сН. стр. 152. тврди, да: »на неким местима у старо време људи су се и причешћивали иод отим записима«. Од куда су ти заниси толику значајпост добили, види се иајбоље из грчких и римских ионуиенталних споменика, где се око једиог дрвета подизала чак и капелица, као храм самом дрвету. (Упореди Е. 8а§-Ио у Багет1 )егЈЈ -8а®Ио, ШсИоппагге итд. 1от. I. 1. стр. 356 и даље, а иарочито стр. 360 и 361, где се палазе и слике дотичпих споменика. — На стр. 152 ор. сИ. у лрпмедби вели Милићевић: »Дрво се то (т.ј. са записом) поштује као нешто освећено. У селу Бруснику, у Ерајини, био је запис од вајкада на једном церу, у сред села. Дрво то обори ветар, и више од 30 кола дрва сатрунуло је на месту: иико није хтео суварка дићи« итд. Из овога се јасно види, да ови обреди немају ничег заједпичког са славом. Предмет обожавања јесте онај дух, који је у том светом дрвету замишљан, а никако нешто друго, што би нашој слави или грчком хероском култу, слично било.