Просветни гласник

наука и настава

1155

који су из овог живота не умрвши прешли у вечни живот. Милићевић вели: „Кољиво се ие кува светоме Аранђелу и светоме Илији, јер се држи да су ти свеци „живи на небу Због чега тај обичај ? Једино с тога, што ови сведи живе животом олимпијских богова, имајући и тело и душу, а не као што је то случај са покојницима, који су лишени тела својих. Као учасници олимпијског живота, они имају право на другачије жртве, које им се поглавито ватром и сагоревањем приносе.' 5 ) Међутим, жртвован>е душама покојника мора бпти вргаено на онај начин, како би сама жртва што пре и што боље до самог иокојника допрла. С тога се на гробу умрлога остављају јела, с тога се гроб прелива вином; а с тога су на појединим местима чак и поједине судове без дна метали на гробове, само да би жртва кроз н>их што боље у гроб ка покојнику доспети могла.' 6 ) Исти смисао и на исти начин вршиле су се и жртве подземним боговима, који су замишљани да под земљом станују, а не на Олимпу.") Осим битног значења самог кољива, које нам доказује хтонијски карактер славског култа, још нам јасније посведочавају то молитве, које се над славским кољивима читају, а које доводе у непосредну везу славске обреде са култом мртвих.' 8 ) Овде не треба разумети, да се прослављени светац, односно херос, мисли као засебна, одвојена личност, него се и он ту мора подразумевати. „У Херцеговини, свештеник над отим кољивом чита све оно што се чита над панаијом мртвих. И после тога, на ручку у здравици, чак имају речи које изражавају домаћину жељу да може дуго и за много: „ПросФоре мијеситп, „Пуње точити, „Бјелој цркви ходитп, „Своје мртве помињати;

п ) Ор. ш4. стр. 116. ,5 ) Ту1ог, АиСап^е <1ег СиНиг II, 8, 384.Љ Т6 ) Уиореди Л. ВгпсТспег и Е. Регпгсе у АЈћеп. МШћ. (1. к. (1еи48сћеп агсћао!. 1пзШи(;8 В<1. ХТШ (1893), стр. 155: »Аћег игзргип§Исћ шгс! (1Ге Уазе шсћ4 ит Шгег ВПЛег, зопДегп ит јћгег Гогт %уИ1еп аи! (1аз бгаћ ^езе421 -те-огс1еп зе1п, иш1 сИе л\ге1(;еп Кга1;еге ип(1 Атрћогеп аиГ (1еп бгаћегп с1ег & е о те 'тсћеп Еросће, сИе Ие! т сИе Огиће ћтаћ§ез1е11(; зтс1, \тег(1еп, 1т Ап&пјј ^етозз ет&сћег аиазећепс!, гипасћбГ Ла-и деЛгепГ ћаЂеп, Ше ВрепДе јпг Леп ТоГеп ги /'азвеп. ЕЂеп АебкаЊ Лег БоЛеп Лег дго^зеп Ое^аззе АигсМоћН ипЛ гћг Ривв ћоМ, те <1аз уоп ШгзсћСеМ иш! 81. КитаписИз, аисћ уоп Вгискпег ћеоћасћ4е1; \уог(1еп 181; * ") А. Б"иг(;\уап§1ег, Со11. Заћоигов, 1п1;г. стр. 17. »Оп пе ааигаК; <1ои(;ег дие 1'аррагеН ех(;ег1еиг (1и си1(;е (1ез (Иеих, 1ез засгШсез, 1ез НћаИопз, 11'аК е1е етргип4е аи си14е (1ез тог48. С : е8(; (1ап8 се (1егп1ег зеи! дие 1а ИћаИоп, Гиза^е с1е герапДге иие ћо188оп виг 1а Јегге, роиуаК; ауо1г 80П уегИаМе зепз: Ткте ч и 1 е4а14 Лапз 1а (егге (1еуаК; 1'азр1гег. Вапз 1е си11е Дега сНеих зирепеигз е11е зе 1гапз1огте еп ип риг 8итћо1е... с ,8 ) Милићевић ор. сН. стр. 124. » ако во славб ткок> и е-к честк скатлго (нлслрек) сТа предложншасљ твои)^ рак ^к-к н кт^ пллштк во сллгочестикои к ^кр-к скончакшиусл*.