Просветни гласник

1156

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

„Да л њега његови млађи, „Помињу након њега". 19 ) Исто су тако карактеристнчни п обреди прн напијању славе, где се у самој домаћинској кући врши скоро исто оно, што и у цркви. Тако код Влаха у Ресави, Хомољу и Звижду метанише домаћин ,за покој душе свију његових покојнпка; покојника комшијских, кумовских; пријатељских; иокојника свију његових гостију; иокојника свегасела; иокојника свега света— а затим још и „за покој душе све поклане и дипсаде стоке свега нашега села." 80 ) Овај'!последњи навод, по коме се моли и за покој душе липсале и поклане стоке веома је карактеран за становнике оних предела, у којима се врши овај обичај, а чнји су становници иоглавито сточари, те им је цео ашвот тако рећи и зависан од сточнога мала. С тога се они и сећају одмах после људских покојника и покојника сточних, као што се у другим крајевима опет, где земљорадња превлађује, сећају усева и њиховог успевања. — Али Власи су за обичај славе једна врло интересантна појава, о којој 1)е у нарочитом одељку овог рада бити говора. Ну, још један доказ, и ако провинцијалног карактера., за хтонијски карактер наше славе налазимо код В. М. Г. Медаковића, 81 ) који вели : „Посл'1; об^ћда 'бива оро на гувну, па играго по двоица и мећу из пушака". — Ако ову игру будемо смели протумачити као ратничку игру, у којој је циљ играча не увесељавање, него показивање ратне вештине и унешности — онда у томе морамо видети оно, што су Грци у најстаријем добу (Ахил у славу Батрокла) као и у најпознијем времену у част хероса вршили. 82 ) Исти је обичај био и код Трачана, о којима нам Херодат (V, 8) прича. После свега овога, што смо довде навели, јасно ће бити, да наш обичај слава носи на себи карактер култа мртвих, култа хтонијских подземних — богова. Исто је то тако било и у грчком култу хероса, о чему ћемо само неколико речи рећи. К Бепекеп у већ чешће пута наведеном чланку не може још никако да се ослободи старих и погрешних традиција у науци, те с тога наводећи тврђења старијег и новијег нравца тражи да их измири и у међусобну везу доведе. Он признаје да се култ хероса у Грчкој разликује од култа богова само у толико, у колико се то тиче небесних, одимпијских богова, а да се ни мало не разликује од култа подземних богова. Он признаје и стапање хтонијског култа са култом мртвих, онако исто, као

79 ) 11)1(1. стр. 125; упореди још и стр. 127. 80 ) Ми.шћевић ор. С11. стр. 134. 81 ) Живот и обичаи Црногораца, стр. 66. 8 ' 2 ) Е. Коћс1е, Рвусће 2 , I, стр. 19; II, 3-57, прим. 2.