Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

1157

што смо ми у обичају славе и обредима даће и задупшице у основи идеитичну идеју нашли. 83 ) Ну, ире тога износи и тврђење старијег правца, т. ј. да је култ хероса на нижи ступан. стављени култ одимпијских богова, па вели: л с1е1т ез таг етегзеЉ §е8ипкепег 6биегки11;, ашЈегегееИз §ез1;е1§ег1ег То1епки11, л\'е1сће с!а, ђ т о 81С шваттегПга^еп, НегоепкиИиз ћег\ ; огпе1'еп". 84 ) Мало даље затим 8 ') иледира за култ мртвих, који је у култу хероса нодигнут на виши ступањ, него што је сам култ мртвих. Не због тога само, што је у схватању религије ова тачка средиште, око кога се као- око првобитног централног зрнца целокупна религија не само Грка, него и свих индоевропских народа концентровала и развијала, него и због тога, што правилно схватање постанка религије у тесној вези стоји и са нашим обичајем славе, проговорићемо о овоме неколико речи више. Ово је у толико потребније, што ће од пресудне важности за даље испитиваоце српских народних обичаја и веровања бити то, да ли ће они у својим испитивањима поћи правим путем, којим ће једино без усиљавања и без игнорисања самих Факата моћи поједине маниФестације религиозних обреда тачно и правилно решити и разумети. Пристати уз теорију, по којој би култ хероса био култ олимпијских богова, само на нижи, претпоследњи ступањ (јер је последњи ступањ култ мртвих) стављен, значи ни мање ни више него целу еволуцију човечанског' развитка тумбе окренути. Да ли је могуће замислити, да је човечанство у прво време могло из ничега створити нешто, што би чак и према нашим појмовима морало бити највише, најсавршеније. И најповршније познавање природних наука и њихових тековина учи нас да се од несавршенијег ка савршенијем развитак у природи кретао. Онај стари правац, који стоји у онреци са целокупним стањем свију наука у садашњости, замењен је другим са свим иравилним, против кога се ништа не може рећи. Овај нови правац базира на култу мртвих, на самом гробу. Сама та околност, што је и сам Зевс, највиши олимнијски бог, имао на Крети свој гроб, 86 ) показује нам јасно пут, којим је он морао проћи, докле је Зевсом постао. Исти је случај и са многим другим боговима, од којих су, као што је већ познато, и сам Дионисос, а осим њега Калисто (*Артемис) 87 ) и други богови своје гробове имали. Није нам дакле потребно развијати на овом месту теорију, како је из култа мртвих постао култ хероса, из овога култ подземних богова, а

83 ) ор. с!1. стр. 2487. 84 ) ЉМ. стр. 2448. 85 ) ИМ. стр. 2450. 86 ) Е. КоМе 2 . I, стр. 130. 87 ) Раизап. VIII, 35, 8: отабУоие &е ид гршхоуги у.ага^агг1 1к Кроугсјр тарое есг\ КаЛЛсогоуд, /а/га ууд { пј ) т { Х 6 у . . . РгеНег-КоћегЈ, Опесћ. Му1ћо1оЈ*Је В(3. I. стр. 304 и даље прим. 2 и даље стр. 305.